Шта би студенти требало да знају о јануарском испитном року

Гостујући у Јутарњем програму Булат је рекао да је прошле године када је почела епидемија Универзитет у Београду веома брзо прешао са практичног дела на онлајн наставу. 

Према његовим речима, било је на неким факултетима проблема и лето је искоришћено да се припреми онлајн настава тако да је зимски семестар прошао јако добро. 

"Колеге су на већини факултета у првом делу семестра покренуле онај део наставе који захтева контакт са студентима, све је урађено док је била повољна епидемијска ситуација и после тога су прешли на онлајн наставу", објашњава Булат. 

Додаје да је доста незапажено прошао податак да је успех на испитима током летњих испитних рокова био бољи него у 2019. години, односно да је било четири посто више положених испита.

Проректор Универзитета у Београду очекује, ако се тренд пада броја заражених задржи, период мирног рада који ће се искористити максимално да се спроведе од наставе све оно што је можда и пропуштено и оно што је превиђено за зимски семестар.

Истиче да је у овом тренутку можда најтеже бруцошима. 

"Неки су променили средину, почели су студије а нису видели колеге са којима студирају. Студирање није само пуко учење, то су и социјални контакти кроз које се развија један други начин размишљања о пробелемима који нас окружују", поручује Булат.

У студентским домовима заражена три студента

Према подацима које проректор има од понедељка, од 4.000 стдената који се налазе у студентским домовима, заражена су свега три студента и они су у изолацији.

"Последње две недеље имамо 33 до 36 студената свих факултета приватних и државних који су регистровани у студентској поликлиници и који су заражени. Ако Универзитет у Београду има непуних 100.000 студената, јасно је да су то мали бројеви", каже проректор.

Према његовим речима, у последње три године у Београду је дошло до благог пораста броја студената уписаних на факултете.

"Ако гледедамо дужи период ми имамо пад и више од 10 посто. Ако упоредимо 2014/15. са 2020/21. ту је пад и већи од 10 посто, али последње три године бележимо раст", наглашава Булат.

Каже да је највећи пад уписаних у групацији природно-математичких наука, а генерално свуда постоји раст. Техника је најинтересантнија, медицинске науке, друштвено-хуманистичке науке. 

Постоји велики раст интересовања за мастер и докторске студије. На основним студијама је 62 посто студенткиња и 38 посто студената, што говори о друштвеним кретањима. Једино је на техничким наукама тај однос скоро 50 према 50 посто, истиче проректор Универзитета у Београду.

Поручује да је незапажено у нашој јавности прошао податак да је универзитет веома високорангиран по месту запослених мушкараца и жена у наставним звањима.