Читај ми!

Како је ковид променио наш однос према храни

Прехрамбена индустрија је добро издржала кризу изазвану пандемијом. Уз сузбијање короне, приоритетан задатак је и обезбеђивање сигурног снабдевања прехрамбеним производима. Међутим, показало се да је стабилност прехрамбеног сектора дугорочни изазов.

Ковид криза се није претворила у кризу хране. Међутим, они који снабдевају ресторане и хотеле, а међу којима је највише малих произвођача, тешко су погођени.

"Причамо пре свега о произвођачима хране, где 90 одсто својих производа пласирају на Хорека тржиштима (хотели, ресторани, кафеи). На пример, појавио се вишак говеђег меса на тржишту што је велики проблем за фармере и за произвођаче меса. Сада се прави нека стратегија, односно гледају се излази где то месо може да се прода", каже Милош Пејчиновић из Асоцијације за промоцију хране.

Једно британско истраживање показује да купци сада највише цене чистоћу и сигурност куповине. Бесконтактно плаћање и достава постају значајнији од традиционалне куповине.

Више него раније, купци данас воде рачуна о ценама производа, а све више се враћају и припреми хране код куће.

"У Великој Британији већина потрошача, чак њих 94 одсто, очекује да ће ковид-19 утицати на њихово понашање још два месеца након завршетка епидемије, четвртина процењује да ће постковид синдром да их држи још осам месеци, а 21 одсто верује да ће се по новоусвојеним правилима понашати дуже од 12 месеци", каже Чарлс Бенкс, стручњак за храну из Велике Британије.

Слично размишљају и наши потрошачи.

"То постаје једна нова реалност за целокупну прехрамбену индустрију која сада треба да се на неки начин прилагоди новом начину, не само испоруке него и конципирања хране за тако нешто", каже проф. Виктор Недовић са Пољопривредног факултета.

Србији је из европског пољопривредног фонда на располагању 175 милиона евра, а Европска унија обезбедила је и додатни новац за ублажавање последица ковида.

"Као неко ко долази из Пољске, веома добро знам колико је важна подршка у претприступном периоду, помоћ у прилагођавању европским стандардима, развоју пољопривредних компанија и сектора хране. Снажно вас подстиче да користите фондове које је Европска унија додатно обезбедила за ублажавња последица ковида", каже Јануш Војћеховски, европски комесар за пољопривреду.

Са преко три милијарде евра, храна је прошле године чинила 18,5 одсто нашег извоза. Уз додатна улагања у високотехнолошку и одрживу производњу, органску и храну за потрошаче са специфичним потребама, тај резултат би могао бити и бољи.