Читај ми!

У крви откривен показатељ тешког тока болести код оболелих од ковида

Две врсте такозваних "незрелих ћелија" крви одговорне су за тежак ток ковида 19, открио је тим немачких и холандских научника. То би могло да помогне да се на време уочи опасност од компликација код оболелих.

И даље је нејасно зашто ковид 19 код многих заражених протиче са благим симптомима или без симптома, а другима угрожава живот.

Код тешког облика болести често се ради о погрешној реакцији тела на упалу која захвата плућа, а понекад су погођени и срце или бубрези.

Често долази до оштећења малих крвних судова и до појачаног згрушавања крви, због чега у плућима могу да се створе крвни угрушци – тромби. То је често непосредан узрок смрти код тешког тока ковида 19.

Два типа "незрелих ћелија"

Тим научника са више немачких универзитета и института из покрајине Шлезвиг Холштајн, као и њихове колеге из Холандије, у крви пацијената оболелих од ковида 19 открили су показатељ који би могао рано да укаже на могући тежак ток болести: "незреле ћелије" тромбоцита, које имају кључну улогу у згрушавању крви.

Ти такозвани мегакариоцити налазе се у коштаној сржи где дозревају у готове крвне ћелије. Али, оне могу да се нађу и у крви у случају тровања крви, наводи шеф студије Флоријан Тран с Института за клиничку молекуларну биологију Универзитета у Килу.

"Познате су нам такве појаве незрелих ћелија у крви тешко оболелих пацијената, рецимо код бактеријске сепсе (тровања крви)." То би могло да значи да опасне проблеме са згрушавањем крви изазивају те незреле ћелије.

Осим тога, научници су у узорцима крви открили веома много незрелих црвених крвних зрнаца (еритроцита), која такође обично сазревају у коштаној сржи. Црвена крвна зрнца су одговорна за пренос кисеоника у телу, а када њих има много, то је позната реакција код тешког обољења плућа.

Рано препознати могућност тешког тока болести

"Заједно са другим подацима, као што су клиничке лабораторијске вредности и мерење количине материја које указују на упалу, могли смо да формирамо слику, неку врсту 'отиска прста' или 'потпис', промењеног начина функционисања тих ћелија и да то неко време пратимо", каже др Неха Мишра, главна ауторка студије.

Молекуларном анализом крви могао би дакле да рано буде препознат могући тежак ток болести и, у складу с тим, да се на време предузму мере за интензивно лечење.

У истраживању је сарађивао међународни тим научника. Нова сазнања су у стручном часопису "Имунитет" (Immunity) објавили научници са Универзитета "Кристијан Албрехт" у Килу (CAU), Универзитетске клинике Шлезвиг-Холштајна (UKSH), универзитета у Бону, Келну, Либеку, Тибингену и холандском Нијмегену, затим Научног центра Борстел-Лајбниц за плућне болести и Немачког центра за неуродегенеративна обољења (DZNE), заједно са колегама немачког научног савеза „Deutche Covid 19 omics Initiative (DeCOI)".