Малигна обољења не смеју да чекају, покренут први национални кол-центар за оболеле

Гостујући у Јутарњем програму медикални онколог проф. др Даворин Радосављевић каже да кроз Институт дневно прође око 500 пацијената, донесе се близу 100 конзилијарних одлука, редовно се зрачи око 350 пацијента дневно а на хемиотерапији је око 150 пацијената дневно.

"То су цифре које су непромењене. Пацијенти који су дијагностиковани, који долазе на лечење, врло су савесни и за сада нема никаквих препрека осим што смо сви у бојазни да ли ће лекари остати у довољном броју здрави да можемо да пружимо помоћ као до сада", истиче професор Радосављевић.

Према докторовим речима, уплашених и уздржаних пацијента има увек али тај број није неки који би понео негативну статистику. 

"Ми смо замолили оне пацијенте који су на редовним годишњим контролама а који су залечени или се сматрају излеченим или немају знакове болести да у договору са својим лекарима одложе терапију", наглашава Радосављевић.

Напомиње да постоји могућност и комуникације преко мејла, да се шаљу извештаји, постављају питања. Ти пацијенти су, објашњава доктор, по правилу уплашенији од других зато што су здрави и више се боје коронавируса а они који се активно лече свесни су своје ситуације и жеље да се лече.

Пацијенти који су на иновативној или биолошкој терапији, пошто је то терапија која се узима у таблетама или капсулама, они то иначе узимају код куће. 

"Потрудили смо се да сведемо на минимум њихов боравак на Институту, отворили смо додатну дневну болницу за такве пацијенте. Они су веома осетљива група што се тиче коронавируса. Дали смо строг услов да је за пријем у болницу потребан пи-си-ар тест свесни опасности да се ситуација у болници може преокренути", каже доктор Радосављевић.

Пацијентима се саветује да остану код куће, сведу контакте на минимум, да се понашају као рековалесценти и ако се осећају добро и да слушају савете и из болнице и све опште савете које добијају.

"Чим се осете симптоми поћи пут дијагностике"

Оља Ћоровић из удружења "Пуним плућима" каже да од самог почетка када се осете неке симптоми сваки човек препозна да нешто није у реду. 

"Ту имамо проблеме да се уплаше, не одреагују одмах по принципу "нећу да идем код лекара ко зна шта ће ми наћи" и има онај број пацијента који кажу "не могу сад, немам времена" и одлажу одлазак", објашњава Ћоровић и додаје да је то један од разлога зашто се јаве касно а онда се улази у проблем дијагностике.

"Проблем је што су многе установе ушле у ковид систем и ту се више не врши дијагностика. Оно што статистике и европског удружења показују и неких наших клиника да је у првом периоду ове године дијагностикован за трећину мањи број пацијента, на жалост не зато што их нема, већ зато што нису потражили помоћ лекара", поручује Оља Ћоровић из удржења "Пуним плућима".

Према њеним речима малигна обољења која не смеју да чекају су карцином плућа и јајника. Они су врло подмукли и правовремена дијагностика јако важна за пут до излечења. 

Са лекарима КЦ Србије Удружење је покренуло и прво национално телефонско саветовалиште за оболеле. 

"Наше удружење је отворило кол центар где пацијенти могу да позову, пошаљу поруку, вибер апликацију, мејл. Уторком и четврком могу се уживо постављати питања на која одговарају два лекара и медицинска сестра", објашњава Оља Ћоровић

Додаје да су питања разлчита од тога шта могу да једу до тога где могу да се јаве да крену са дијагностиком. 

"Кол-центар, у овим временима када је потребно да останемо сви код куће колико можемо више, да смањимо кретање напољу и изложеност коронавирусу, значи јако много", каже Ћоровић.

Удружење је покренуло инцијатву "Нова реалност-исти карцином". Порука је да чим се осете симптоми да се пође пут дијагностике.

"Ми не занмо колико ће ова ситуација да траје а код агресивних канцера јако је важан сваки дан", поручује Оља Ћоровић из удружења "Пуним плућима".