Читај ми!

Висок данак коронавируса – у Јапану 40 одсто више самоубистава

Проблеми проузроковани пандемијом преокренули су десетогодишњи тренд смањивања броја самоубистава у Јапану. У тој земљи у октобру је забележено 40 посто више самоубистава него у истом месецу прошле године.

Коронавирус узима данак не само физичким поремећајима које проузрокује већ и кроз ментални бол и самоубиство.

Јапански медији преносе податке домаће полиције по којима број суицида у земљи расте од јула – у периоду од августа до октобра он је сваког месеца премашио 2.000.

Наиме, прошлог месеца у Земљи излазећег сунца себи су живот одузеле 2.153 особе, што је највећи број од маја 2015. и, нажалост, за чак 40 процената већи него у октобару 2019.

И док мушкарци и даље дижу руку на себе, скоро два пута чешће него жене, брине податак да је у поређењу са септембром, број самоубистава жена повећан за чак 82,5 одсто, што вероватно има везе с чињеницом да много њих ради хонорарно и на одређено време, те у кризним условима лако губи посао.

Раст броја самоубистава, дакле, приписује се ефектима пандемије, пре свега економским, који се огледају у банкротима и отпуштањима, али и у чињеници да због уздржавања од излазака и рада од куће породице много више времена проводе заједно, што може бити проблематично у  домаћинствима у којима не владају добри односи.

Стручњаци за ментално здравље тврде да је то што је број самоубистава почео да расте од јула, а не од самог почетка епидемије и за време ванредног стања у априлу и мају (када је чак био и осетно пао) заправо нормално и очекивано.

Најпре зато што се, уопштено говорећи, самоубиства током трајања акутних криза, као што је нпр. рат, смањују јер су људи тада заокупљени борбом за преживљавање и концентришу снаге на конкретне проблеме.

Ментални замор наступа када прође први талас кризе и постане јасно да ће опоравак од њених последица дуго трајати – разочарање и безнађе које се тада јаве, уз већ претрпљену несрећу, доводе до већег погоршања душевног стања становништва.

Још један разлог је и то што су првих неколико месеци епидемије предузећа, трошећи своје резерве капитала и ослањајући се на помоћ државе, углавном успевала да задрже запослене.

Последњих месеци, међутим, "уговорци" и радници на одређено време у већем броју губе посао, власници угоститељских и других објеката западају у дугове, а много великих и снажних предузећа покренуло је програме за превремено пензионисање и отпуштање радника и од банака тражи огромне зајмове.

Корона проузроковала преокрет у тренду самоубистава 

Јапан је земља која је од краја деведесетих читавих 11 година бележила црни рекорд са преко 30.000 самоубистава годишње, при чему је најтежа била 2003. када се на пут без повратка одлучило чак 34.427 грађана. У то време, Земља излазећег сунца је имала високу стопу самоубиства од близу 25 особа на 100.000 становника.

Међутим, 2007. године отпочео је свеобухватни пројекат владе за истраживање узрока и превенцију самоубистава, као и мобилизација невладиних организација, што је дало одличне резултате, па је број самоубистава у Јапану падао од 2009. до прошле године, када је на себе руку дигло нешто више од 20.000 људи.

Мере којима је број самоубистава за деценију смањен за више од трећине, поред улагања у центре за ментално здравље, обухватале су и обуку запослених у кадровским одељењима фирми да препознају оне који пате и помогну им, напоре за смањивање малтретирања у школама, бројне семинаре посвећене депресији и ангажовање медија на томе да се становништву ставе до знања да није срамота тражити помоћ од лекара и пријатеља.

Формиране су и грађанске организације чији волонтери по веб-сајтовима и друштвеним мрежама траже људе који изражавају суицидне мисли и покушавају да их разведре, одговоре од намере да себи одузму живот и усмере да потраже стручну помоћ.

Смањењу броја самоубистава допринеле су и реформе у раду у последњих пет година, попут забране дужег прековременог рада, које су првенствено донете да би се запосленима дало више времена да оформе породице, подигну наталитет и воде бригу о деци.

Тиме је олакшан велики физички и психички терет које су савесни и вредни јапански радници трпели и које је многе од њих терао у депресију а неке и у смрт.

Нажалост, епидемија коронавируса преокренула је тај тренд и друштво сада са зебњом очекује зиму када се очекују ширење заразе, нови поремећаји у обрасцу живљења и даље економске муке које би могли да продубе проблем самоубистава.

Ове године, закључно са октобром, у Јапану је самоубиство извршило 17.219 људи, па ће, судећи по тренду у последња три месеца, и укупни број жртава у овој години бити већи него претходне.

Самоубиства услед пандемије већи проблем од саме заразе?

С тим у вези поједини грађани у својим коментарима на друштвеним мрежама изражавају незадовољство због мера за спречавање ширења вируса.

Њихов аргумент је то да је у Јапану, у протеклих седам месеци од коронавируса, званично, преминуло нешто више од 1.850 људи, што практично значи да ће ове календарске године бити више жртава самоубистава проузрокованих негативним економским ефектима епидемије него оних који су настрадали од саме болести.

Јасно је, међутим, да би било више жртава ковида да нису предузете мере сузбијања попут затварања или скраћивање радног времена угоститељских објеката, отказивања спортских и комерцијалних догађаја и затварања земље за стране туристе.

Објективнија процена о томе шта је могло бити предузето и да ли су спроведене мере биле оправдане моћи ће да буде донета тек након завршетка епидемије, када ће се знати и коначни број жртава и болести и самоубистава.