Студенти страхују да неће дипломирати на време због епидемије

Јелена Петровић са сајта НајСтудент каже да су током јула, након испитних рокова, урадили истраживање о утицају пандемије коронавируса на студенте. Испитаници су у највећој мери са универзитета у Београду и Новом Саду, а било је и студената из Ниша, Крагујевца, Јагодине, а и са виших школа.

"Сазнали смо да је пандемија поприлично лоше утицала на студенте. Више од 70 одсто нам је рекло да ће пандемија утицати на упис у наредну годину. Сваки други студент је рекао да неће завршити годину на време, што су поприлично забрињавајући подаци", истиче Петровићева.

Наводи и да су апсолвенти углавном рекли да неће успети да дипломирају на време.

"Као највећи страх студенти су навели колапс здравственог и друштвеног система. На треће место су ставили бригу за сопствено здравље, а навели су да немају ни поверења у здравствени систем", каже Петровићева.

Сматра да је занимљиво што су студенти на прво место ставили здравље, па тек онда бригу за завршетак факултета или текуће године. 

Епидемија коронавируса утиче и на навике студената и уобичајени начин студирања.

"Сви смо друштвена бића и дружење нам значи. Поред контакта са колегама који им недостаје, навели су и контакт са професорима из којег неке ствари много јасније могу да сазнају него са онлајн предавања", истиче Петровићева.

Каже да је 30 одсто студената рекло да је ово време искористило управо за учење и за организацију свог времена, а два одсто испитаника је током овог периода успело и да дипломира.

Факултети нису положили испит, професори били доступни

Јелена Петровић наводи да су студенти веома лоше оценили рад факултета у непредвиђеним околностима - просечном оценом три.

"Нису имали у великој мери вежбе и практичну наставу, што је за неке факултете неопходно. Око 30 одсто студената уопште није имало практичну наставу, док је 70 одсто имало на појединим предметима", каже Петровићева.

Наглашава да је слабо било похвала на рачун факултета, али да је 11 одсто испитаних студената рекло да им је све било у реду.

"Као позитивну страну таквог начина студирања, истакли су да су им професори излазили у сусрет и да су били доступни. Рекли су нам да је чак 90 одсто професора било доступно путем мејла или групних и индивидуалних консултација", наводи Петровићева.

Каже да је сваки трећи студент рекао да је имао могућност смањења градива за учење, док је сваки четврти имао могућност парцијалног полагања испита, што говори о томе да су професори студентима излазили у сусрет. 

"Глас студената треба да се чује. Они ће сутра постати лекари, фармацеути, економисти... Биће нам потребни, па и ми треба данас да чујемо њих и олакшамо им колико је могуће", поручује Јелена Петровић.

Истиче да студентима јако недостају и студентски домови, дружење и склапање нових пријатељстава.