Дринска замена за скајп и вајбер, не треба ни интернет

Када је Дрина посала граница, многе су породице  остале размештене у две државе, јер су Скелани, у Републици Српској, одвајкада везани за Бајину Башту, од које их дели само река.

Раздвојеност је, ипак, тек у време короне постала потпуна. Жељни једни других, контактирају путем скајпа и вајбера, али има и оних којима то није довољно. Тако се на левој обали окупе родитељи, на десној деца и довикивање почиње.

"Једноставно, овај начин је некако, много је лепши јер је много стварнији. Навикли смо да смо стално заједно, да ћутимо заједно, једноставно да смо ту, да смо у присуству једни других и то је оно што нам је фалило све време", наводи Николина Лазић из Бајине Баште.

Душка Гавриловић наводи да се редовно чују преко вибера и друштвених мрежа, али су желели да се виде уживо.

"Ово место смо изабрали зато што тата и мама живе преко пута, њима је најближе да сиђу, а иначе, када је Дрина мало мања, ми је прегазимо до пола и онда можемо мало боље да се чујемо", објашњава Гавриловић.

Зато се, као некада давно, када су се призивале скелеџије и размењивале информације док није било телефонских веза, над Дрином оре савети, поздрави и питања.

Недавно је и Савет министара Босне и Херцеговине одобрио прелаз границе онима који живе у пограничном подручју, а раде или имају своја имања на територији суседне државе. За њих је, уз одговарајуће мере заштите и потврде, отворен прелаз на Скеланима. Остали  су, међутим, још увек раздвојени.

"Са овом епидемијом смо се сви отуђили. Тако да ћемо вероватно сада мало другачије о свему размишљати и другачије се понашати, бар се ја надам да ће тако бити", наводи Мишо Савић из Бајине Баште.

И тако, у дигиталној ери, као одјек над Дрином, остаје људска потреба за контактом у коме и глас и поглед, па макар и преко реке, имају незамењиву  аутентичност и топлину.