Како изгледа борба за животе у ковид центру у Крагујевцу

У Шумадији једанаести дан нема нових оболелих. Стабилној епидемиолошкој ситуацији, допринела је благовремена организација здравственог система и посвећеност медицинских радника.

Једанаестог марта на инфективну клинику Крагујевцу стиже пацијент из Параћина. Сумња се да је заражен коронавирусом. Прима га докторка Ружица Радојевић Марјановић – инфектолог и клинички вирусолог. Почиње борба за сваки дах. 

"Дотада смо имали само теоретска знања, контакте са колегама који су већ били у епидемји и никаква практична искуства. Али, на основу клиничке слике и детаљних епидемиолошких података које нам је пацијент дао, били смо веома сигурни да се ради о ковид инфекцији", рекла је Ружица Марјановић.

За два месеца 650 пацијената прошло је тријажу и лечење на инфективној клиници. Они су први на удару.

"Ова епидемија нас је научила колико је битан тимски рад и ми смо сви ту као колектив одрадили добар посао, 12 сати дневно", каже Никола Драговић, медицински техничар у КЦ Крагујевац.

"Највише смо страховали за младе колеге, волонтере, који су неискусни, које желимо да сачувамо и који су будућност инфективне клинике. И за велики број наших техничара који су много дуже времена проводили у непосредном контакту са пацијентима", истиче Ружица Марјановић. 

Консултације са колегама, обилазак пацијената, медицински протоколи, рад у вирусолошкој лабораторији, све то чини њен дан. Јасна процедура, безброј пресвлачења и прања руку... Петнаестогодишње искуство, усавршање и знање, али ковид је и даље непознаница.

"Опоравак не можемо да предвидимо, постоје параметри којима се руководимо када процењујемо њихово стање и потенцијални улазак у респираторну инфекцију, али још увек нисмо сасвим сигурни како ће се инфекција завршити, да ли ће имати своје нове таласе, да ли ће бити сезонског типа и вратити нам се поново на јесен, какав је имунолошки одговор организма, о томе мало знамо", истиче Ружица Марјановић.

Даноноћно – некад са само петнаестак минута паузе, здравствени радници су у ковид центрима. Људи посвећени сваком пацијенту. Жељни свакодневице и приватног живота.

"Ужелела сам се загрљаја и блиског контакта са сином, а снагу ми даје захвалност пацијената, који су изашли са клинике  са жељом, да нам виде лица", рекла је Ружица Марјановић.