Усамљеност – друго лице рада од куће

Осећај усамљеност на радном месту је проблем већ сама по себи и када људи раде заједно у канцеларији, али нагли прелаз на рад на даљину значајно повећава овај ризик.

„Ако радите с људима већ неко време и навикли сте се на просторну повезаност и контакт лицем у лице, а сад одједном радите на даљину и виртуелно сте повезани, то заиста може да изазове огроман проблем. Имате утисак као да сте на пустом острву“, тврди Бен Фанинг, аутор књиге Алтернатива отказу: Шаблон за стварање посла из снова без давања отказа.

Чак и када радите у кући са децом и супружником који се врзмају око вас, ипак може доћи до професионалне усамљености.

Истраживања показују да усамљеност на послу штети квалитету рада. Ако колегама делујете неприступачно и не сарађујете, бићете и мање продуктивни.

Сигал Барсад, професорка менаџмента на Универзитету у Пенсилванији наглашава да што смо усамљенији, то лошије радимо. „Постајете мање посвећени организацији“, тврди професорка.

Такође, осећај усамљености се временом експоненцијално појачава. Кад вас обузме усамљеност, постајете уздржанији у друштву и губите социјалне вештине. Усвајате понашања која доводе до још веће изолованости.

„Усамљени радници постају превише забринути и уплашени да ће их колеге одбацити, што опет може учинити да делују неприступачно“, напомиње Хакан Оцелик, професор менаџмента на Универзитету у у Сакраменту.

„Усамљени људи лакше опажају негативне друштвене сигнале, а занемарују позитивне. Као да гледате свет кроз затамњена стакла“, објашњава Оцелик.

Радници који су већ на друштвеној маргини и који се не друже превише са колегама су посебно у опасности. Раније би им неко макар махнуо или климнуо главом на ходнику, а сад не добијате ни толико. „Ако немају никакву интеракцију са колегама појединачно, људи који су већ усамљени ризикују да потону још дубље, додаје професор.

Барсад објашњава да усамљеност није карактерна особина већ мотивационо стање, као глад.
„Исто као што огладнимо кад нам треба храна, постанемо усамљени кад нам треба контакт с људима. Нико не воли да буде усамљен“.

У тренутној ситуацији, друштвени контакт захтева мало више планирања него иначе. Ангажујте се и заказујте виртуелне састанке и видео-позиве са колегама који треба да замене пијење кафе на паузи или сретање на ходницима. Немојте се превише ослањати на електронску пошту и дописивање. Фанинг каже да телефонски позиви много боље лече усамљеност него дописивање и друштвене мреже.

Имајте у виду да усамљеност може да вам искриви слику о односима с људима. На пример, може вам пасти на памет да неко намерно игнорише вашу поруку, док је та особа заправо презаузета бављењем децом, послом и кућним обавезама.

„Ако добијате мање пажње и повезаности него што сте навикли, немојте то схватати лично“, каже Барсад. „Можда су други људи заокупљени нечиме што им одузима време и што нема никакве везе са вама као особом и сарадником“.