Хигијеничарке – не виде се, а скривена су снага болнице

Иако у јавности у другом плану, многе хигијеничарке су са медицинарима у првим редовима у утакмици против ковида 19. О дезинфекцији и хигијени сада се много говори.

Међутим, готово уопште о онима које обављају те послове у здравственим установама. Раде и у тзв. црвеној зони, где су заражени пацијенти. У Институту "Бањица" свакодневно одржавају простор од готово 10.000 квадрата.

"Радно време је 24, сад тренутно бришемо, носимо храну, прљав веш, чист", испричала је Лозица Младеновић, хигијеничарка у Институту за ортопедско-хируршке болести "Бањица".

Њена колегиница Вукомилка Јанићијевић додаје да раде све послове, прање подова, површина, дезинфекцију квака, чесме, браве.

"Носимо отпад, избацујемо инфективни, значи стално смо у контакту с тим пацијентима", каже Јанићијевићева.

Смене од 12 часова 

И оне које нису у контакту са зараженима, имају доста задужења.

"Мислим да је потребно још доста особља, мало нас је за оволики програм", казала је Ана Станисављевић, хигијеничарка у Институту за ортопедско-хируршке болести "Бањица".

Снежана Анђелковић, која ради на истим пословима прича да раде 12 часова, ујутру среде нормално просторије, улазе и онда после донесу доручак и шта треба.

Хигијеничарке су скривена снага болнице, тако их описује директор Института "Бањица".

"Ми без њих не можемо да функционишемо, веровали или не, ако вам спремачице не дођу у операциони блок једног дана, тај блок неће моћи да ради. Имамо стопу инфекција која је била 0,31 на годишњем нивоу на 13.000 операција, не само зато што смо ми добри, него зато што су оне добре спремачице и зато што нашу болницу одржавају чистом. У здравственом систему још увек нису препознате као здравствено особље, ја се надам да ће се то ускоро десити. Ако све то што раде, раме уз раме с нама, није здравствена делатност, ја онда стварно не знам шта је здравствена делатност", изјавио је проф. др Зоран Башчаревић, директор Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица".

Није исто бити хигијеничарка у болници и у банци

Ако би се званично водиле као медицинско особље, њихов положај могао би да се побољша а и да се отворе врата за њихово веће запошљавање.

"Имамо и даље озбиљан проблем са бројем, не само у овој установи, него у свим здравственим установама, са бројем спремачица, зато што не можемо да их запослимо у здравственом систему, зато што се простор за њихово запослење мора отворити као што се отвара простор за здравствене раднике. Оне зарађују мање значајно него здравствено особље, од њих се тражи средња школа да би се запослиле", наводи Башчаревић.

И оне истичу да није исто бити хигијеничарка у болници и у банци.

"Што се тиче личног дохотка, стварно смо деградирани, на минималцу смо", додаје Јанићијевићева.

Због борбе са ковидом 19, здравственим радницима од овог месеца плате су повећане 10 одсто. На том списку, кажу у Министарству здравља, нашле су се и хигијеничарке.