Током првих месец дана ванредног стања Јукому се обратио велики број грађана

Тако су тражене и информације о самим правима, јер многи, због честих измена и допуна тих одлука, нису знали која су тачно њихова права и обавезе, а санкције за кршење биле су строге и високе, наводи Јуком који је урадио анализу измене правног оквира током ванредног стања и утицај на уживање људских права.

Анализа хронолошки приказује измене у обиму уживања гарантованих права и начин регулисања измена током првог месеца ванредног стања, од 15. марта до 15. априла, уз оцену усаглашености активности и мера свих грана власти са захтевима владавине права и принципима ограничења људских права.

Такође, приказани су проблеми које су мере и ограничења стварали, посебно рањивим групама, иницијативе и предлози поднети државним органима да се проблеми реше или ублаже, као и одговор државе на иницијативе.

Наводећи примере, у Јуком-у кажу да је тако неким тражиоцима правне подршке истицао закуп стана, који није продужен, јер је стан издат другом лицу, а нису смели напустити место самоизолације.

Посебан проблем, напомињу, имали су чланови породица лица у кућној изолацији, јер је било нејасно да ли и за њих важи ова обавеза.

Поред тога проблем је био добијање решења или потврде о обавези самоизолације, како би, на пример, оправдали одсуство са посла и заштитили радноправни положај.

Због тога је Јуком упутио предлог Кризном штабу да се и тим лицима издају решења о кућној изолацији, предлажући могућност доношења колективних решења.

Наводе да је Министарство здравља омогућило подношење онлајн захтева за потврду о самоизолацији за лица из контакта.

Јуком се обраћао и Министарству спољних послова, Управи граничне полиције као и Заштитнику грађана због великог броја грађана-држављана Србије који су се обраћали за помоћ јер су били "заглављени" на аеродромима или граничним прелазима широм света.

"Сматрамо да су ова обраћања уродила плодом јер је Министарство организовало пребацивање грађана Србије у земљу, у сарадњи са Заштитником грађана, међу којима и велики број лица која сусе обраћала у вези са тим проблемом", кажу у Јуком-у.

Ограничење кретња стварало проблеме рањивим група

У анализи стоји да је забрана кретања посебно погодила рањиве групе, бескућнике, социјално угрожене, суграђане који су навршили 65 односно 70 година живота, лица са инвалидитетом, мигранте, лица са сметњама у развоју.

Подсећају да је након реакције Поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић и невладиних органзација изменама Уредбе о мерама за време ванредног стања од 9. априла лицима са развојним потешкоћама и аутизмом омогућено кретање и у време забране кретања, искључиво у пратњи једне одрасле особе највише до 200 метара удаљености од места пребивалишта, односно боравишта.

Такође, наводе и да је на предлог Поверенице решено кретање персоналних асистената особа са инвалидитетом који услугу пружају у вечерњим часовима, у време забране кретања прописане мерама за сузбијање ширења епидемије.

Иницијатива се односила и на услуге помоћи и подршке особама са инвалидитетом, које пружају неформални неговатељи, сродници или пријатељи, који не живи у заједничком домаћинству, као и за наше грађане које се налазе у терминалној фази болести и које користе услугу палијативне неге у кућним условима, као и особе оболеле од деменције.

Ова лица су имала могућност добијања дозволе за кретање у време забране кретања и то на захтев у прописаном поступку.

Наводе да је азилантима и мигрантима смештеним у центрима за азил и прихватним центрима у Србији ограничено кретање, те им је само изузетно и у оправданим случајевима (одлазак код лекара или из других оправданих разлога), омогућено напуштање, уз посебну дозволу Комесаријата за избеглице и миграције.

Кажу да је о опасности искључења појединих мањинских група из појединих права и појачане дискриминације миграната упозорио Високи Комесар УН за људска права.

Како наводе, забране кретања и окупљања посредно су утицале на друга Уставом и међународним конвенцијама загарантована права, попут права на слободу вероисповести, па су неки грађани немогућност да остваре своје право на присуство верској служби и чину причешћа доживели као кршење људских права и обратили се Јуком-у ради правне подршке.