Шта је "пажљиво откључавање" и како да се понашамо кад буде дозвољено кретање

Влада Србије донела је нове, ублажене мере – од сутра се отварају зелене пијаце, занатске радње, пензионери ће моћи у шетњу, забрана кретања је краћа.

Лагани повратак у нормалан живот отвара бројна питања. Имунолог са клинике у Тиршовој Срђа Јанковић каже за РТС да је и даље дистанца најважнија.

"Да се не праве гужве, да људи не долазе у близак контакт јер неко може имати вирус а да не зна. Није сад толико важан број људи, колико размак, да не прилазе сви истој тезги, да не долази до блиског контакта лицем у лице, и пазити на руке јер ћемо њима унети вирус а да није капљично", истиче Јанковић.

Према његовим речима, још увек постоје услови да се вирус убрзано шири.

"Ако крене да допире до нових резервоара инфекције и осетљивог становништва, може поново да се разбукти. Треба да одоговно и солидарно радимо, држимо се мера опреза и даље, а не да кажемо 'јупи, готово је'", наводи имунолог са Универзитетске дечје клинике.

Напомињући да је дистанцирање на првом месту свих мера, Јанковић је рекао да ћемо се "нормалном обрасцу понашања вратити кад будемо знали да је све нормално".

Говорећи о скором отварању угоститељским објектима, Јанковић је указао да је неопходно "одговорно отварање". То значи да је потребно да у њима борави ограничен број људи у односу на број квадрата и дистанца од два метра.

Све док постоји ризик од заразе, заштитне мере – попут маски и рукавица – треба да постоје, рекао је Јанковић индиректно одговарајући на питање да ли би требало да конобари носе маске кад се кафићи отворе.

Топло време неће само по себи да елиминише вирус 

Наредних неколико дана поново ће пасти температура, а онда ће поново да отопли и очекује се све лепше време.

Имунолог са Универзитетске дечје клинике напомиње да топло време неће само по себи елиминисати вирус, већ ће створити повољније услове да се не преноси.

"Ми и даље морамо сви заједно да сузбијамо епидемију, то је лакше кад су услови такви да се вирус теже преноси", истиче Јанковић.

Од 3.111 тестираних особа за последња 24 сата, заражено је 312 особа, што је око 10 одсто. Јанковић сматра да је, за ову фазу епидемије, то сасвим добра вест.

"Тај проценат није велики и опада, успорава се преношење вируса. Изградња колетивног имунитета није била циљ, јер би то имало стравичну цену", наводи Јанковић.

У контектсу колективног имунитета, указао је на Шведску којојој је то примарни циљ. Шведска је то могла јер, каже, имају другачије околности: мања густина насељености, више генерације ретко живи заједно. 

Када је реч о појединим истраживањима која показују да имунитет од коронавируса није трајан и да особа може поново да се зарази, имунолог из Клинике у Тиршовој указује да је "врло мало вероватно" да је реч о новој инфекцији.

"Типски вируси углавном остављају специфична антитела. Далеко највероватније је да је било речи о непотпуној елиминацији вируса. Знамо да може да вирус у мало количини заостане, па онда прође време, па се разбукти. Не бих очекивао да имунитет брзо окопни, после неколико месеци", напомиње Јанковић.

Коментаришући наводе да су људи вакцинисани Бе-Се-Же вакцином отпорнији, Јанковић указује да је то "врло занимљиво питање".

"Она има неспецифично дејство јер подиже општу отпорност, то постоји. Да ли то може да се одрази и на болести ковид 19, не зна се. Ако погледамо чисто географске разлике за тешке случајеве између земаља где нема Бе-Се-Же вакцине и где је има, оне постоје. Те разлике су велике да би се објасниле само вакцином. Има толико других чинилаца које утичу на ове разлике. Она је можда један од фактора, али колико пресудан – не ваља се залетати", истиче Јанковић.

Белгија и Велика Британија могу само да завиде Словенији 

Једна од земаља која постепено олабављује мере је Словенија, где је јуче, од 537 тестираних, откривено пет случајева ковида. 

Строго придржавање мера и изолација омогућиле се Словенцима да већ данас могу да уживају у бављењу неким бесконтактним спортовима – тенису, боћању, бадминтону. Колективни спортови не могу још увек да се играју.

Почеле су да раде занатске радње, ауто салони, салони намештаја. Од 4. маја почеће да раде и радње мање од 400 квадрата.

Сасвим другачија слика у Белгији. На милион становника преминуло је више од 500 људи. Два су објашњења таквог стања – први је да је дошло до  продора вируса у домове за старе, а други је начин на који се воде подаци.

У Белгији се, наиме, сви преминули у домовима за старе рачунају као преминули од ковида.

Једни кажу да то даје реалнију слику о смртности, док други кажу потпуно супротно – да то није реално и да се тако наноси штета Белгији која постаје негативан пример.

Не баш добра ситуације је и у Великој Британији, где нема довољно опреме и преминуло је више од 50 медицинских радника.

Британија би волела да се нађе у позицији Словеније али то је далеки сан, јер је данас било  "само" 446 смртних случајева и 4.609 новозаражених.

До сада је у Британији од коронавирусома умрло 16.500 људи, а заражено је 125.000.