Питање од милион долара: Када стиже вакцина за нови вирус

Не можемо да схватимо много тога што се дешава у природи. Нарочито је много тога непознатог када је реч о вирусима јер се они брзо размножавају када уђу у ћелију, рекла је инфектолог Елеонора Гвозденовић.

Истиче да вируси приликом размножавања праве грешке.

"Ако су те грешке у реду, да могу даље да се размножавају, долазимо до нових сојева вируса", објаснила је.

Када је реч о коронавирусима, истиче да су они познати одавно, али да им се није придавала посебна пажња јер су углавном изазивали кијавице.

Међутим, 2002. године догодила се епидемија САРС-а која је била импресивна, јер је смртност била висока, а онда се угасила противепидемијским мерама. Започета су истраживања али се није дошло до вакцине, јер се проценило да није потребна.

Потом се 2012. године догодила слична ситуација, углавном у Саудијској Арабији и на Блиском истоку, када се појавио МЕРС.

Истиче да још увек де факто не знамо шта ће бити с новим коронавирусом (САРС-КоВ-2) и како ће се ситуација развијати.

Како вирус прелази са животиње на човека

Вирусолог Маја Станојевић, која је консултант СЗО и професорка Медицинског факултета, објашњава да породица коронавируса садржи велики број вируса који нападају различите животиње, а неки од њих и људе.

Додала је да већина коронавируса познатих човеку није била клинички значајна, све до појаве САРС-а, МЕРС-а и новог коронавируса САРС-КоВ-2, који имају виши степен патогености.

"Карактеристично за сва три вируса је то што су прешли са животиња на човека. Тај прескок баријере врста је нешто што се мање-више стално дешава. Многи хумани вируси су произишли из животињских", рекла је Маја Станојевић.

Објашњава да су за сва три вируса највероватнији иницијални резервоар слепи мишеви код којих је установљен велики број коронавируса. Специфична врста слепих мишева у Азији има вирус који је најсличнији најновијем који је инфицирао човека.

Међутим, Станојевићева додаје да вирус највероватније није дошао до човека непосредно преко слепих мишева, него преко неких посредника из врсте која није установљена.

Ко се први заразио 

Поменула је у чувену пијацу у Вухану и рекла да је чињеница да су роба на тој пијаци и људи били веома важни за умножавање динамике трансмисије вируса међу људима, али да није сасвим извесно да је на тој пијаци био први инфицирани човек.

Објаснила је и како се вирус преноси. Каже да мора први да се закачи и да уђе у ћелију, а да вируси својствени животињама обично немају такве протеине којима могу да се закаче за хумане ћелије.

"С времена на време, услед варијабилности, неки од тих вируса успеју да се закаче за хуману ћелију и инфицирају човека", каже Маја Станојевић и напомиње да се то дешава много чешће неко што знамо, али у већини случајева тај вирус не представља опасност за људску популацију јер нема способност интерхумане трансмисије.

Ко све ради на вакцини 

Питање које се често поставља ових дана је у ком року можемо да добијемо вакцину против новог коронавируса. Елеонора Гвозденовић је навела пример вируса грипа о којима се много зна.

Истакла је да се он појавио у марту 2009. године у Мексику, а да је у јулу већ постојала добра слика о томе како се вирус креће. Наводи да се вакцина појавила тек у јануару и да се стајало у ред да би се обезбедиле одређене количине за неку популацију.

Напомиње да је питање како ће се правити вакцина за САРС-КоВ-2 и да постоји много кандидата који раде на томе. Пошто се антитела јављају негде 14 дана од почетка тегоба, значи да треба сачекати да се она створе.

Такође, потребно је тестирати људе с времена на време да се види када су створили антитела, да ли њихов ниво расте или опада, и много тога треба да се прати, истиче Гвозденовићева.

Маја Станојевић додаје да развојни пут вакцине има неколико фаза. Претклиничка фаза је тестирање над животињама а клиничка подразумева тестирање над људима и она се даље дели у неколико фаза које подразумевају тестирања да ли вакцина пружа извесну заштиту, да ли постоје нежељени ефекти и да ли је безбедна.

"Могуће је да, уз савремену технологију, до јесени имамо мање или више успешно завршену прву фазу, али све остале фазе развоја траже своје време, а чак и да се заврше до септембра или октобра, потребно је време да се синтетишу довољне количине производа који је потребан целом свету", рекла је.

Вакцине засноване на савременим концептима 

Истиче и да постоје терапијске вакцине које се примењују за лечење, али да је фокус пре свега на превентивним вакцинама. Према званичној листи СЗО, каже Станојевићева, има нешто више од 30 центара у којима се развија вакцина.

Ипак, истиче да се од 33 или 35 потенцијалних кандидата, само четири или пет развијају на концептима класичне вакцинологије која почиње од умножавања вируса. Огромна већина је заснована на савременим концептима, а то значи да не садржи цео вирус, нити делове праве вирусне честице већ вештачки синтетисане делове вируса.

Када је реч о тренутној борби с вирусом, Елеонора Гвозденовић истиче да је основна ствар да се не оптерети здравствени систем јер он има одређене капацитете.

Наводи да можемо да научимо да примењујемо основне хигијенске мере и да научимо да се са маском може живети и радити. Такође, битно је како перемо руке и одржавамо хигијену, као и то да се не уносимо другима у лице.

"Тренутно нема лека, а надам се да ће се пронаћи који би од антивирусних лекова могао да се примени на неки начин, или евентуално да се направи неки нови који би могао да буде ефикасан у овој ситуацији", рекла је Гвозденовићева.

Наглашава да нико не зна како ће се вирус понашати и у којој мери ће да се промени у односу на то какав је био на почетку.

Маја Станојевић каже да нико нема искуства с новим вирусом и да нико не зна сада да каже који је исправан начин борбе и које су мере праве.

"Праве процене стопе смртности, асимптоматских и олигосимптоматских пацијената, као и тешких случајева, заправо ћемо утврдити тек пост фестум, када се утврде праве размере заражавања", навела је Станојевићева.

За сада су, како је рекла, највећи извор података истраживања из Кине, пошто је у тој земљи епидемија стављена мање-више под контролу.