Пчелари упозоравају – због забране кретања угрожено више од 3.000 пчелињака

Након снега који их је пре десетак дана прекинуо у првим радовима, Лев и Григорије поново су у пчелињаку. Са 700 кошница на седам локација, породица Плужников из Сталаћа, највећи је произвођач меда у Расинском округу.

"У време цветања џанарике, тад смо додали прву теглу, прихранили смо кошнице. Тренутно је актуелно додавање лека против вароа деструктора и први пролећни преглед. На природу не можемо да утичемо, таква је – каква је. Покушавамо да проширимо то легло да сама друштва, у правом тренутку, буду спремна за багремову пашу", каже Глигорије Плужников, пчелар из Сталаћа.

Према подацима Савеза пчеларских организација, у Србији је потпуном забраном кретања због година услед епидемије погођено је око 3.000 одгајивача. Без правовремене прихране пчела, замене рамова и додавања сатних основа које су спречени да обаве, штете у њиховим пчелињацима могле би бити огромне.

"У Србији има бар 300.000 кошница које припадају особама старијим од 65 година. Имајући у виду Крушевац, слободно могу да кажем да 50 одсто чланова друштва има преко 65 година и да ту има бар 3.000 кошница које треба погледати, обићи и пружити оно што треба пчелама сад", истиче Лев Плужников, потпредседник Удружења пчелара "Богољуб Констатиновић" Крушевац.

Са просечним приносом од 15 килограма меда по кошници, губитке је лако израчунати. Савез пчелара Србије са надлежнима трага за решењем проблема. А док се оно не нађе, штета би могла бити умањена солидарношћу млађих пчелара, који производњу меда све чешће препознају као уносан посао.

"Исплативо је. Ако користите све добробити пчела, отприлике 200 кошница је довољно да једна четворочлана породица нормално живи", додаје Глигорије.

Пчеларство се брзо учи. Релативно мала улагања врате се већ кроз годину-две. А уз субвенцију државе, која ове године износи 800 динара по кошници, за "сладак живот" од производње меда потребни су сигурна цена и пласман.