Три најсмртоносније болести и коронавирус

Откако је завладала пандемија коронавируса, све мање људи се обраћа служби хитне помоћи – чак и они са симптомима срчаног или можданог удара. Оболели од рака одлажу лечење. То је фатална грешка, кажу лекари.

Од кардиоваскуларних болести у Немачкој годишње умре скоро 345.000 људи, од тога око 47.000 од срчаног удара. Према подацима Немачке фондације за срце, око 30 одсто њих умре ван болнице – између осталог и зато што су прекасно потражили помоћ или је уопште нису потражили.

Сваке године у овој земљи 270.000 људи доживи неки облик можданог удара – 20 одсто њих умире у року од месец дана, а више од 37 одсто у року од годину дана. А само 2017. у Немачкој је од рака умрло 235.700 људи.

Број пацијената који пате од ових болести сигурно се није нагло смањио, али болнице бележе алармантно мали број људи који им се обраћају. "Изгледа да пацијенти са опасним симптомима можданог или срчаног удара више не траже неопходну хитну лекарску помоћ. Људи се плаше од заразе коронавирусом", пише недељник Шпигел.

Тренд свуда у Европи

Кристијан Герлоф, директор неуролошке клинике у Хамбургу, каже да му је једна пацијенткиња с можданим ударом рекла да је испрва оклевала да се обрати за помоћ и то не првенствено из страха од инфекције, већ због тога што у болницама због короне нису дозвољене посете.

"Заблуда је да управо људи са лакшим симптомима шлога могу сами са тим да се носе, па остају код куће. Доћи ће нам следеће недеље, али тада са ризиком значајно озбиљнијих компликација", каже Герлоф за овај недељник.

Слична искуства ових седмица пријављују и лекари на другим клиникама у Хамбургу, мада још нема поузданих статистика.

"Примећујемо нагли пад броја пацијената у нашим одељењима хитне помоћи. Број пацијената са озбиљним срчаним проблемима смањен је најмање за половину. У једној клиници колеге чак имају утисак да им долази 90 одсто мање тих пацијената" рекао је за Шпигел Франц Шел, портпарол фирме која је власник седам клиника у Хамбургу.

Осим тога, Шел каже да "од кардиолога који су међународно добро повезани зна да се овај феномен не дешава не само у Немачкој, већ и у другим земљама".

Посебно угрожени

У клиникама се спроводе сложене мере за спречавање инфекције, кажу лекари за Шпигел.

"Мождани удар и срчани удар су акутна хитна стања и рачуна се сваки минут, чак и у време пандемије. Пацијенти никако не би требало да избегавају болничко лечење због страха од инфекције. Збрињавање људи са шлогом или инфарктом одвија се у простору одвојеном од пацијената оболелих од Ковида-19", каже Кристијан Герлоф.

Немачко удружење за кардиологију и кардиоваскуларна истраживања (ДГК) апелује да се и у тренутној ситуацији обезбеди одговарајућа нега болесника са срчаним болестима, јер "они су тренутно посебно угрожени".

Андреас Циер, председник тог струковног удружења, каже: "Особе са кардиоваскуларним болестима припадају ризичној групи када је реч о оболевању од Ковида-19 и због нарочито тешких тока болести код њих те драматично повећане стопе смртности."

Откако је почела пандемија коронавируса, у Немачкој опада и број нових пацијената са акутним можданим ударом. Чувена берлинска клиника "Шарите" ове недеље је саопштила да је то запажено широм Немачке и у другим европским регионима. И овде се очигледно ради о страху људи од заразе новим вирусом.

"Не позвати хитну помоћ је кобна одлука", каже Волф-Рудигер Шабиц, портпарол Немачког удружења стручњака за мождани удар (ДСГ) јер сваки минут оклевања повећава ризик да ће пацијент умрети или ће се појавити трајна оштећења попут парализе, поремећаја говора, вида, координације или депресије.

Рак – мора се започети или наставити лечење

И још једна критична група болесника сада избегава болнице – оболели од рака. Посебно је опасно ако особе оболеле од рака сада прекину терапије.

"Без лечења, тумори једноставно настављају да расту, шире се у подручја где више не можемо да оперишемо или формирају метастазе", каже Дирк Арнолд, медицински директор центра за туморе у клиници "Асклепиос" у Хамбургу.

Због тога Арнолд препоручује онима који су болесни да прођу основни преглед и да разговарају о процедури са лекаром који их лечи.

"Морамо покушати да омогућимо разуман третман свим пацијентима", каже Арнолд и дадаје "наравно да то важи и за жртве пандемије, али не искључиво за њих."