Опасност од панике највећа је увече, савети путем Вајбера од 21 до 22.30

Славица Ђукић Дејановић, иначе по професији специјалиста за неуропсихијатрију, иако и сама у изолацији због година старости, понудила је свим грађанима своју стручну помоћ како би превазишли ситуацију у којој су се нашли због пандемије коронавируса.

Ђукић Дејановићева је, у укључењу у Јутарњи дневник РТС-а, из свог дома покушала да објасни како победити психозу и панику у овим тешким данима.

Истакла је да је потребно заштитити ментално здравље у периоду када су угрожени животи због пандемије коронавируса.

"Веома је важно препознати код себе симптоме анксиозности који могу водити и до панике. Битно је препознати неке елементе депресивности, како поремећај сна може негативно утицати на ментално функционисање. Ових дана су ме младе колеге лекари неретко позивале телефоном и питале какве савете могу да дају свима онима који их позивају на ове теме. Због тога сам се определила да преко Вајбера од 21 до 22.30 разговарам са свима онима који ће ме позвати", рекла је министарка.

"У поподневним часовима почиње да расте напетост"

Открила је да је одлучила да са грађанима разговара у вечерњим часовима, јер су људи баш тада најнервознији.

"Да, преко дана људи некако направе структуру времена и начин да се посвете неком члану породице, обавезама у кући ако су у изолацији и на неки начин своје дневне активности обављају у кући. У поподневним часовима заправо почиње да расте напетост и по досадашњем искуству, највећи број позива грађана, студената, комшија и рођака био је око 20.00 или 21.00", наводи Ђукић Дејановићева.

Вече је управо период када се повећава анксиозност, која може прерасти у панику и значајно утицати на сан.

"Жале се да можда неће моћи да заспе и ја им дам савет да је важно да преко дана, без обзира на то што имају мало више времена него раније, никако не дозволе да их савлада сан, него да увек иду на спавање у исто време, око поноћи. Говорим им и да не пију стимулативна средства, већ им дајем савете који су битни да би снивање почело на време, да би квалитет сна био добар и да не би било раног јутарњег буђења, чиме нови дан креће са напетошћу", каже Ђукић Дејановићева.

"Неустрашиви су најопаснији, њих се највише плашимо"

Људима је било тешко да се од почетка навикну на мере Владе Србије, па је било честих примера кршења изолације.

"Постоје ипак оне структуре људи које се тешко мире са упутством било које врсте. Друга, она које се највише плашимо – то су неустрашиви. Они који кажу да им неће бити ништа и уводе своје, а не стручне мере у начин живота. Они су најопаснији. Позивам и такве, оне који се осећају неустрашивима, да се јаве и мало поразговарамо о томе. Треба добро познавати својства овог вируса, знати да се тиме угрожавају и животи најближих и никада не знамо како ће ко реаговати", објашњава Ђукић Дејановићева.

Наводи да, колико год постоје статистике, сваки појединачни случај заразе је посебан.

"Знамо које су осетљиве групе, шта су извори и који је пут преношења инфекције, али лична својства дођу до изражаја тек када се човек разболи. Чињеница је да 95 одсто инфицираних има лаку форму и интересантно је да су они у највећем степену анксиозности и испољавају депресивне феномене. То је зато што имају страх да не пређу у ону тежу форму", каже министарка.

"Међу неодговорнима је и велики број родитеља"

Међу неодговорнима је и велики број родитеља који, упркос свакодневним апелима, децу изводе у паркове и на шеталишта. Славица Ђукић Дејановић је свесна колико је изолација непријатна, али подвлачи да је то најбољи начин заштите.

"То је недовољна здравствена писменост, како се то стручно каже. Дакле, недовољно знање о последицама. Мораћемо ову епидемију да посматрамо као једну велику школу. Морамо више да знамо како се заправо наш организам понаша у случају овако опасног здравственог проблема какав је коронавирус. Немамо довољно знања и неким заблудама и полуистинама манипулишемо у својој глави и својој души – то може бити кобно", упозорава Ђукић Дејановићева.

Осврнула се и на санкције за кршење мера, које су изузетно ригорозне.

"Због тога ми се чини да они што праве сопствене процедуре организације живота, не ослањајући се на струку, олако размишљају да им се неће ништа догодити и да нису опасни. Због тога се морају примењивати санкције, ја сам велики противник тога, али ако се угрожава шира јавност, санкције су некада неминовност. Оне немају сврху да поправе човека у овој ситуацији, него да спрече ширење заразе", закључила је Славица Ђукић Дејановић.