Када помоћ старијем сликару стигне из срца младе песникиње

Сара Стојиљковић иде у пети разред и, када не прати часове на телевизији, одлази у посету свом суграђанину, доловачком уметнику Живку Николићу, обавља за њега куповину и онда заједно имају час из ликовног. Упознали су се на сеоским манифестацијама, где су учествовали, он као сликар, а она као млада песникиња.

"Ја сам видела његове слике на црепу, то ми је било занимљиво, питала сам га да ли могу да дођем и видим како се то слика, а он је рекао да могу," описује Сара оклоности њиховог првог сусрета.

Живко каже да њему и његовој породици пуно значи то што неко долази да им помогне, поготово што није наручено, већ је из срца једног детета, које је исто уметник као и он.

Сара је већ научила како се припрема подлога, држи четкица и мешају боје. Живко каже да је талентована и вредна. А још једна заједничка особина им је да кроз своју уметност представљају Долово, његове пејзаже или манифестације.

Млада песникиња већ је писала песме о KУД-у "Банатски вез", њиховом фудбалском клубу, Винаријади, па и о Сланинијади у Kачареву.

Време изолације Живку неће тешко пасти, јер може још више да се посвети сликању, а поручује и другима да уживају у неком свом хобију.

"То ће ми послужити да завршим доста наруџбина, које нисам стигао да урадим и имаћу много више времена за размишљање, за композицију слике, а неке ћу и да поправим," поручује сликар из Долова.

Сара и Живко настављају да стварају и надају се да ће за неколико месеци организовати заједничку изложбу.