Бизнис у изазовним временима, како сачувати људе и одржати ликвидност

Менаџерима и предузетницима је поручено да направе план који подразумева руковођење оперативним трошковима и повериоцима, спроведу дисциплину у реализацији плана и постигну јединство у договореном времену.

Приоритет је сачувати људе и пронаћи начине да се одрже пословни процеси и осигура ликвидност предузећа у изазовним временима у периоду док траје ванредна ситуација - само су неки од закључака прве онлајн конференције у организацији Српске асоцијације менаџера и ICT hub-а.

"Улога пословне заједнице је да брине о запосленима и да их заштити, да им омогућимо да начин на који раде буде најбезбеднији. Уз то, потребно је да наставимо пословне процесе колико је то могуће, инфраструктурни системи не смеју да стану", оценио је Драгољуб Дамљановић, председник УО Српске асоцијације менаџера.

У Кини је, према речима Дамљановића, бизнис почео значајно да се повећава, иако је у прва два месеца ове године изузетно пао.

"Морамо да будемо припремљени да ће у многим сегментима потреба значајно порасти и да будемо спремни да то задовољимо. Ипак, најважније је да се пословна заједница потруди да помогне малим и средњим предузећима, ако можемо да узмемо неке услуге од њих, али и да апелујемо на Владу да се први ниво помоћи усмери ка њима, да не морају да отпусте запослене и да могу да рестартују послове", навео је Дамљановић.

Прогнозе у ванредној ситуацији су веома незахвалне, а Дамљановић поручује:

"Спремамо се да кренемо са производњом пуном паром од краја другог квартала. Ова криза ће проћи, важно је да покажемо да смо људи, да бринемо једни о другима, да сачувамо бизнисе, мала и средња предузећа и да останемо сви мирне и чисте главе."

Банке у Србији су прошле различите кризне ситуације и према речима Славка Царића из Ерсте банке високо су капитализоване, високо ликвидне и резистентне на ударе.

"Недостатак прихода банкарског сектора биће велики, али не и драматичан, имаћемо смањен прилив новца, али ниједна неће бити у проблему да остане без ликвидности. Имамо два приоритета - здравље запослених, а онда и да одржимо функцију платног промета и ликвидности у систему да би привреда могла да настави да функционише, оцењује Царић.

Како каже, пословни токови не смеју да стану, а битан део тога је финансијски део.

"Народна банка Србије донела је мораторијум на све кредите, то је мера коју поздрављам јер сматрам да треба ослободити и привреду и грађане терета кроз плаћање обавеза. С друге стране, све мере које су широког спектра нису довољно добре јер имамо део привреде који нормално ради и обезбеђује себи ликвидност, а и оне друге који су пред ивицом озбиљних проблема. Морамо да донесемо још мера које ће имати шири спектар од овога", навео је Царић.

Орион Телеком увео је низ мера како би се што лакше прилагодио новонасталој ситуацији.

"Количина података које теку кроз мрежу утростручио се у последњих недељу дана, припремамо се за још веће повећање саобраћаја. Важно је да одржимо ниво прихода, јер смо имали јуче пад од 20 одсто. Такође, битно је да одржимо процесе и процедуре да клијенти буду безбедни и да им дамо довољно информација шта ми радимо са наше стране да тај страх од заразе елиминишемо", навео је Слободан Ђиновић, директор Орион телекома.

Више од 50 екипа је, према речима Ђиновића, на терену.

"Трудимо се да одржимо партнерске фирме, мала и микро предузећа, у животу. Оно што је посебно важно је да радимо са тимовима на новом сету производа и услуга које можемо да пружимо клијентима. Има више фактора које можемо да анализирамо и извучемо закључке, али је потребно и да кроз асоцијације тражимо мере, да направимо притисак да се донесу друге мере, јер што дуже будемо чекали последице ће бити драматичније", навео је Ђиновић.

Милош Перовић, оперативни директор и сувласник "Термовента" наводи да је солидарност и  свакодневна комуникација међу компанијама важна и интерно и екстерно, како би се сачували људе, али и и процеси и новац.

"Свакодневно добијамо цунами од информација око вируса међу којима је потребно да одаберемо оне које су тачне, релевантне и да на основу тога испланираш будућност. У овом периоду морамо да будемо солидарни, да мислимо на људе који су приоритет, али истовремено да користимо асоцијације, удружења, да међусобно комуницирамо и размењујемо искуства, да чујемо ко шта планира и да банке, привреда, порески сектор и Влада причају заједно", наводи Перовић.

Соња Шмуц, генерална директорка Привредне коморе Словеније, наводи да је важна размена искуства.

"Мере које се предузимају су сваки дан све строже, важно је да будемо подршка чланицама Коморе, али и свим онима који то нису, да у овим тешким временима омогућимо свима да добију конкретан савет. Наша Комора има око 150 позива дневно, посвећени смо томе да пружимо све оно што можемо од информација које помажу привредницима да се што боље снађу", навела је Шмуцова.

Горан Личанин, CDO and Business Development Director for IOT, Cloud and B2B HUAWEI CEE&NORDIC наводи да је привреда у Пољској прошле недеље благо стала и да су уведене додатне мере.

"Не раде тржни центри, било каква окупљања су забрањена, препоруке Владе су да се ради од куће. Што се економских мера тиче, Европска унија издвојила је седам милијарди евра, а сама држава самостално 47 милијарди. У специјалним околностима одређене фирме могу да добију до 40 одсто надокнаде плате за запослене", информисао је своје колеге Личанин.