Италија је закључана годину дана – сирене Хитне помоћи, умор, солидарност и празнина

Година коју Италијани неће заборавити, најтежа година после Другог светског рата. Година тишине, туге, празних улица, редова испред продавница, година ишчекивања, даљине и страха.

Прва година ковида која се полако претвара у другу и не зна се када ће свему бити крај.

Година у којој Италијани ни у једном моменту нису скинули маске ни на отвореном ни у затвореном простору, где су сапун и средства за дезинфекцију постала најтраженији производ, где је забрањено изаћи напоље од 22 до 05 сати.

"Fuori era primavera" или "Напољу је било пролеће" назив је филма Габријелеа Салватореса који је представио у том документарном филму како се она живахна и бучна Италија претворила у тиху пустињу.

Тишина која је била пресецана звуцима хитне помоћи које су пролазиле у континуитету, тишина која је дала простора звуковима који се иначе не чују, попут цвркута птица, воде у фонтанама и усамљених бицикала рајдера који су носили храну кроз пусте италијанске градове.

Одсуство људи извело је животиње у паркове и близу кућа из којих су грађани масовно махали чаршафима на којима је писало Andrà tutto bene, тј. Биће све у реду, певајући, упознавајући се, играјући тенис преко тераса.

Италијани су, иако раздвојени, нашли начин да буду близу једни другима. Невероватна солидарност према најстаријима, усамљенима, људима који су остали одвојени од породица које су остале на југу док су они на северу.

Причање прича преко телефона, сакупљање хране за оне који су остали без посла, куповина у самопослугама оним најстаријима којима није имао ко да купи, угошћавање у властитим домовима кућих љубимаца оних који су у болници.

Претрпана одељења интензивне неге, пацијенти смештани у ходнике и лифтове, слике пацијената окренутих на стомак, на респиратору.

Локдаун је у Италији трајао од 09. марта до 18. маја, италијански градови из ваздуха изгледали су као након Апокалипсе, није било могуће видети никога сем полиције и војске.

Цео свет је пратио Уби ет орби Папе Фрање на потпуно пустом Тргу Сан Пјетро као и концерт Андрее Бочелија из празне миланске катедрале.

Никада се није правило толико хлеба 

Слике дуге колоне војних камиона које су, кроз пусте и мрачне градске улице, превозиле сандуке преминулих становника Бергама за које више није било места на градском гробљу, Италијани никада неће заборавити.

Школа онлајн, забаве и аперитиви, свако у свом стану, прослављање диплома, кување преко интернета; никада се није правило толико хлеба и пица као тада и никада није било теже наћи брашно и квасац.

И никада се више није вежбало, станови су постали приватне теретане, "Нетфликс" и "Амазон прајм" су постали омиљена места у које су се Италијани скривали гледајући омиљене серије, а једини дозвољени излазак осим оних у самопослугу и апотеку био је 200 метара око зграде и шетња кућног љубимца. И понеки џогинг.

У међувремену Италијани су открили смартwоркинг и покушавали да ускладе зоом састанке са дад (didattica a distanza тј. учење на даљину) своје деце што им често није полазило за руком. Млади су се суочили са усамљеношћу и чињеницом да онлајн свет може да постане нешто што би радо оставили не би ли могли да загрле пријатеља.

Пораст депресије, агресије и жеље за забавом 

Порасла је депресија, агресија и жеља за забавом, изласцима и људским контактом. Телевизијске емисије испунили су вирусолози, људи су чекали 18 часова да чују извештаје Кризног штаба који је сваки дан објављивао узнемирујуће податке.

Данас, тачно годину дана од првог локдауна Италија ризикује нови.

Број преминулих у овој земљи прешао је 100.000, многи региони су у црвеној зони, а многи ће то постати.

Земља се плаши нових варијанти вируса и не чују се више оптимистичка мишљења о томе да ће са доласком лета све ово нестати.

Иако је у Италији у току вакцинација "Фајзеровом" вакцином становника који имају преко 80 година као и просветних радника и запослених на универзитетима "АстраЗенекином", медији пишу да "рат још није завршен".

Италијани су уморни, градови нису више оно што су били, затворено је много историјских локала, већ годину дана не раде позоришта, биоскопи и нема културних дешавања, у самопослуге може да уђе само један члан породице.

Најновији подаци кажу да је у Италији, која броји 60 милиона становника, у понедељак забележено 13.902 случаја (од почетка епидемије 3.081.368), преминуло је 318 људи (укупно 100 103), оздравило је 2.508.732 људи, тренутно је на одељењу интензивне неге 2.700 пацијената, а на болничком лечењу од ковида 21.831.