Нације под кључем – да ли је могло другачије

Већ данима Стенфордска студија уноси динамику у јавну дебату о закључавањима држава, граница, трговина, фирми, школа, позоришта и ресторана, о отказивању одмора, празника, рођендана, свадби и црквених литургија, једном речју свега што се до пре непуних година рачунало у нормалност.

Иза студије "Процена обавезног затварања људи и бизниса на ширење ковида 19" стоји група аутора са Медицинског факултета Станфорд, околина Сан Франциска, Калифорнија. Од њих је најпознатији Џон Јоанидис, до епидемије короне угледни епидемиолог и статистичар.

У преводу на српски језик, наслов Студије о "обавезном затварању људи и бизниса" добија ненамеравању хумористичну ноту. Али, језички неспретне или не, на то се своде све епидемијске мере свуда где се проглашавају: на закључавање, затварање, пресецање и изолацију.

Јоанидес и колеге упоређују 10 земаља - Велику Британију, Немачку, Француску, Иран, Италију, Холандију, Шпанију, Шведску, Јужну Кореју и Сједињене Америчке Државе - и њихов национални менаџмент епидемије у марту и априлу прошле године.

Закључак Јоанидисове студије: Бројеви су се могли смањити и са мање рестрикција; нема доказа да су оне значајно допринеле заустављању вируса.

На такву тврдњу из нехата се подигла европска научна заједница која од почетка стоји иза политичких одлука националних влада о "обавезном затварању људи и бизниса".

На питање да ли се могло и без затварања и тешких колатералних штета, преовлађујући научни правац дговара данас, после скоро годину дана епидемије, са консензуалним "Не!".

"Упоређују се јабуке и крушке"

Гералд Гартленер, епидемиолог на Универзитету у Кремсу: "Станфорд-Студија показује драматичне недостатке у примени научне методе. Упоређују се јабуке и крушке". (Дие Прессе, 21.1.)

Рецимо у политичко-друштвеном сегменту: Немогуће је упоређивати одговор на епидемију у Јужној Кореји и Шведској, "довољно је само споменути дигиталну контролу градјана у овој првој, која је потпуно фалила у другој".

Гартленер: "То је као кад би се рекло, испитујемо ефикасност средстава против бола у грлу, од антибиотика до водица за испирање, без обзира на узрок боли. Ако је бол прошла након три седмице, закључује се да антибиотици не делују, јер је болест побеђена и другим средствима".

"Јел' они стварно мисле да би без рестриктивних мера умрло мање људи?"

Петер Климек је професор на Медицинском универзитету у Бечу и аутор статистичких симулацијских модела.

По њему, није све лоше у Станфордској студији, али крајњи аргументи немају везе са озбиљном науком.

Климек: "Јоанидисова тврдња да су се у марту и априлу прошле године инфективне кривуље спуштале и са мање рестриктивним мерама је исправна и покрива се са другим студијама, такође и са нашом. То не треба да изненађује, довољно је погледати Шведску. Да смо у пролеће следили шведски пример, и ми бисмо тада имали мање рестрикција уз више болесних и мртвих. Проблематично је међутим када се тај резултат генерализује и пренесе на много агресивније таласе ове јесени и зиме".

Друга тачка критике: Студија формулише непостојећи глобални стандард. Напротив, каже Климек, "сврсисходност мера се мора посматрати у локалном контексту, а он је данас радикално другачији него у пролеће 2020".

Климек: "Јоанидис експлицитно спомиње и негативан пример из Аустрије, да је овде умрло натпросечно много људи у домовима за старе, што је врло цинична примедба. Јел' они стварно мисле да би их умрло мање, да није било рестриктивних мера?"

Просто к'о пасуљ?

Епидемиолог Ева Шернхамер са Медицинског универзитета у Бечу, подсећа да је Јоанидис некад био угледан у научној заједници, више не. Студија његовог тима је "јако једноставно иштрикана и базира на превише претпоставки".

Мартин Бихер, још један од аустријских специјалиста за симулацију комплексних система, сматра да је Станфордска студија у питањима исправна, у закључцима манипулативна.

Оно што је добро је да се обраћа нечему што научницима до данас задаје главобоље, питању непознатих варијабли које утичу на ширење вируса.

Бихер: "Дефинитивно је необично то да су после Ускрса бројеви новозаражених у Шведској без локдауна једнако брзо падали као и у Аустрији са локдауном. Нејасно је и зашто су овде бројеви преко лета били тако ниски практично без икаквих ограничења, зашто су онда експлодирали у септембру и октобру и зашто сада, и поред стриктног закључавања, никако да заиста падну?"

Могуће је да ћемо то једном разумети, за неколико година, или никад, сматра Бихер, "јер ни сезоналитет обичног грипа до дана данашњег није разјашњен".

Пролећни локдаун 2020. појела маца?

"Станфордску студију су поздравили сви они који ионако не верују у ефикасност епидемијских мера, или и дан данас негирају постојање вируса", пише Баварска телевизија. Јоанидис је још у октобру имао сличну студију, која је дала у ветар у леђа критичарима мера у Америци, земљи која се креће ка пола милиона мртвих од ковида.

Унутар немачке академске заједнице се процене поклапају са онима у Аустрији.

Инфектолог Кристоф Шпинер и статистичар Хелмут Кихенхоф са Медицинског универзитета у Минхену не доводе у питање Јоанидисове математичке моделе - али само за први талас у рано пролеће прошле године.

Све што се догађало после, експлозивни раст у јесен и зиму, ситуација у којој сада земље као Шпанија након минималних попуштања одједном имају до 50.000 нових инфекција дневно, потпуно поништава тезу из Станфордског папира о томе да се пролетос пуцало топом на комарце.

Немачки епидемиолог Дростен прогнозира до 100.000 нових случајева дневно "ако се мере закључавања повуку прерано".

Да ли је то претња? У сваком случају, она долази из реално утемељеног страха.

Ово је ситуација коју Дростен описује као не дај боже сценарио: Рецимо, Немачка успе да у релативно кратком периоду вакцинише старије и један део осталих ризичних група. У таласу олакшања расте економски, друштвени, политички и правни притисак да се сместа укину сва ограничења.

И даље Дростен: Како вакцине нема за све, пут ширењу вируса не само да није пресечен, него му је још и отворен уз звуке фанфара.

Добитник Награде даска у главу је....Сучарит Бакди!

У суми, може се рећи да је академска заједница у немачком говорном подручју уравнотежено реаговала на Станфорску студију. Став је: Језгро је можда тачно, генерализација опасно нетачна.

Све у свему, Јоанидис је прошао боље од другог познатог, некад такође угледног микробиолога, Немца тајландјанских корена, Сучарита Бакдија.

Бакди је некад радио са Угур Шахином и Езлем Тиреџи, оснивачима Бионтек фирме у Мајнцу. 

У међувремену су се разишли. Брачни пар Шахин-Тиреџи је креативни тим иза "Фајзер-Бионтек" вакцине, а Бакди је после књиге "Корона, непотребна узбуна" ("Corona, Fehlalarm") изгуран из признате академске заједнице.

Бивши послодавац, Гутенбергов универзитет у Мајнцу се дистанцирао од Бакдија и узео му право да се представља као "универзитетски професор емеритус". Он је сада само "професор у пензији" који шири "небулозне тезе" о епидемији ковида. 

Пре месец дана је Немачко друштво за науку и паранауку (GWUP), опуштена институција праве и популарне науке, доделила Бакдију годишњу награду "Златна даска у главу" за "највећи ненаучни допринос 2020".

У епидемији се наука распала на признату линију, манипулативне хипотезе и хумористички програм, па шта ко воли, али на властиту одговорност.

То је само доказ да су већ сви јако нервозни, а Европска унија нервознија од осталих, јер је дијагноза очигледна.

У набавци вакцине/вакцина за својих близу пола милијарде становника, Брисел је опасно подбацио - организационо, морално и политички.