Читај ми!

Коронавирус би могао да постане безопасан због мутација

Мутација вируса САРС-КоВ-2 у Великој Британији можда је убрзала ширење заразе. Да ли је због тога вирус постао опаснији? Вакцина очито делује, а мутације би временом коронавирус могле можда да учине и релативно безопасним.

Једна нова мутација, потврђена на подручју јужне Велике Британије, шири се брже него досадашња верзија вируса, потврдио је британски министар здравља Мет Хенкок. До сада је већ хиљаду особа заражено мутираним коронавирусом.

То ипак не значи да је та нова верзија опаснија, додао је Хенкок. За сада може само да се претпостави да актуелни пораст броја нових инфекција заиста има везе с новом варијантом.

Није ништа необично да се открије мутација вируса. У Кини, земљи из које је почела да се шири пандемија, још пре пола године почела је да циркулише нова варијанта узрочника болести.

Током лета је из Шпаније почела да се шири једна друга верзија, која је релативно брзо уочена и у остатку Европе. Вируси стално мутирају, а те мутације већином немају никакве или имају минималне (додатне) ефекте.

Како тело реагује на мутације?

У нормалним околностима, људско тело је у стању да се само заштити од вируса. Организам производи антитела која га бране од вируса и чине имуним против узрочника болести.

Али, када је узрочник већ мутирао, а антитела која поседује "програмирана" за одбрану од старије верзије вируса, онда та антитела имају знатно мањи ефекат.

То је разлог због којег редовно имамо кијавицу. Наше тело јесте и раније производило антитела против кијавице, али наш организам још није успео да произведе одговарајућа нова антитела за мутацију вируса, односно узрочника болести.

Разлога за панику ипак нема, јер процес мутације сам по себи не значи аутоматски да је вирус постао опаснији. Неке мутације доведу на крају да вирус буде и знатно слабији.

Како долази до мутација

Када људско тело развије антитела против вируса и тако спречи избијање болести, вирус мора да промени своју "чауру" – како га антитела не би препознала. Да би уопште могао да преживи, вирус мора дакле да мења своје спољне протеине и развија нове "огранке".

А како би се проширили, вируси користе ћелије свог домаћина. Када вируси нападну те ћелије, они из своје "утробе" убацују своје генетске информације у нападнуте ћелије. Тако у ствари ћелије људског организма репродукују милионе копија тог вируса. Али код сваке такве репродукције догађају се и мале грешке у процесу "копирања", а свака та грешка мења генетски код вируса - он дакле мутира.

Зашто се нова варијанта брже шири

Вирус који је одговоран за ковид-19, САРС-KоВ-2, је баш као и у случају свих коронавируса, такозвани РНK-вирус. Они мутирају готово једном месечно.

Те различите варијанте објашњавају и то због чега узрочник неке болести у одређеним регионима света проузрокује талас инфекција различитог интензитета - односно зашто различити људи на веома различит начин реагују на инфекције.

Нова верзија регистрована у Великој Британији открива више мутација "спајк протеина" (шиљасти изданци) коронавируса. Њему недостају две амино-киселине и вероватно је то разлог због којег вирус може лакше и брже да се шири.

Тај процес у којем је вирус остао без амино-киселина назива се делација. Већ тoком лета слична делација уочена је и на истоку Азије. Тамо је мутирана варијанта САРС-коВ-2 проузроковала блаже инфекције, зато што је коронавирус очигледно у међувремену ослабио.

Нова вакцина – без ефекта?

Велика Британија је пре неколико дана, као прва западноевропска земља, почела с кампањом масовне вакцинације. Нова мутација ипак неће довести до тога да вакцина више не буде ефикасна. Вакцине против коронавируса су тако конципиране да "кодирају" информације за спајк протеине, а онда они стимулишу наш имуни систем – упркос мутацији.

Срећом, потребно је ипак мало више од пар мутација да би неки вирус у тој мери променио своје протеине па да они буду у стању да "заобиђу" нашу имунолошку заштиту.

Ипак, на основу искуства с грипом, знамо да рецимо вируси грипа веома брзо мутирају и да вакцина за сваку нову сезону грипе мора изнова да се "прилагођава" како би остала делотворна.

У складу с тим, и вакцина против ковида-19 мораће убудуће да се "прилагођава". Информације прикупљене током кризе, односно нови производни капацитети, и убудуће ће да морати да обезбеђују брзо снабдевање вакцином, по повољној цени.