Читај ми!

Рестрикције у Аустрији, шта чека српску дијаспору

Од 19. децембра до најмање 10. јануара у Аустрији ће важити строге мере при повратку у земљу. Режим обавезног карантина од десет дана, који се може прекинути тек петог дана негативним резултатом пи-си-ар теста, важи за све који тамо живе и раде, без обзира чији су држављани. Шта то значи за српску дијаспору у Аустрији у којој, са аустријским или српским пасошем живи око 300.000 људи.

Читава Европа је у време ових празника стављена под кључ. Такозвани "тврди локдаун" се избегава, осим у Немачкој и Холандији, али и друге мере су довољно строге.

Путовања нису нигде забрањена, али се свуда отворено наглашава да је онемогућавање и отежавање путовања један од главних циљева свих епидемиолошких мера.

Ко у Европи у таквој ситуацији креће на пут? Питамо овдашње представнике српске дипломатије, цркве, културне и академске сцене.

"Остајем у Бечу свестан ове ситуације и у Аустрији у Бечу. Пратио сам у вестима мере које ће донети Србија са тестовима и сматрам да је то неопходно због безбедности путовања. Никоме то није лако. Полазим и од себе и од својих пријатеља, свима недостају и породица и пријатељи, али морамо схватити који је ово моменат и још мало бити стрпљив, јер мислим да можемо ускоро очекивати вакцину која ће нам решити један значајан део проблема", каже професор новије историје на новосадском универзитету Горан Васин који је у Бечу на постдокторским студијама.

"Можемо да кажемо да би свако ко овде ради могао да има проблема, јер не може користити свој одмор на карантин, просто се временски не исплати путовати. Свакако је то болно, и ми свештеници смо навикли да у ово време бар на три-четири дана будемо код својих. Свакако да је сада све доста компликованије. Зато молимо народ да слуша врх цркве, имали смо нажалост велике губитке у СПЦ, тако да позивамо народ да слуша оно што долази са врха државе", истиче старешина Саборне цркве у Бечу Филип Милуновић.

На основу аустријске статистике до сада, рекло би се да негде 10 одсто свих заражених заврши у болници, близу половине од тог броја развије тешке симптоме, а 1,4 одсто свих заражених умире.

"Највероватније неће нико отићи за домовину, или за домовине, пошто нас у ‘Просвјети’ има са разних страна и држава, дакле ни у Србију, ни у Републику Српску, ни у Црну Гору. И мислим да је то најлогичније, јер у оваквој ситуацији се мора показати одговорност према себи али и према својим породицама. Некако смо ми Срби најбољи кад је најтеже", навео је директор српског културног друштва "Просвјета" у Бечу Срђан Мијалковић.

"Моја процена је да ће знатно мањи број људи који овде живе и раде у Аустрији са нашим путним исправама путовати за предстојеће празнике. Та ситуација коју смо имали почетком марта се асполутно не може и неће поновити, део заслуга за то припада и држави Аустрији, која је доста пооштрила све оне услове које морају да испуне наши грађани када се буду враћали", оценио је амбасадор Србије у Бечу Небојша Родић.

Хоће ли неко у овом тренутку отићи на пут зависи од његове личне одговорности. 

Овај вирус је вежба из појединачне одговорности у име зрелости једног друштва.