Kолико дуго вакцина против коронавируса пружа заштиту?

Вести буде наду. Кандидат фирме @Модерна" и у Британији већ одобрена вакцина Бајонтек-Фајзер, наводно нуде више од 90 одсто заштите од ковида 19.

Вакцина британско-шведског фармацеутског концерна "АстраЗенека" штити најмање 70 одсто.

Све наде су усмерене у то да ће цепива у догледно време спречити ширење коронавируса и обуздати пандемију. Питање је, међутим, колико дуго људско тело задржава заштиту од вируса?

Још нема дугорочних студија, па нема ни одговора на то питање. Досадашње студије, наиме, трајале су само по неколико месеци. 

Према недавно објављеном истраживању калифорнијског Института за имунологију "Ла Хола", најмање пет месеци након појаве симптома могло се доказати постојање антитела и такозваних Т-ћелија - а то су два главна оружја одбрамбеног система људског тела. 

Студија је објављена у такозваном препринт-облику, дакле још није прошла проверу независних стручњака.

Антитела и Т-ћелије

Томас Јакобс са хамбуршког института за тропску медицину "Бернхард Нохт", сматра да су то охрабрујући подаци. Он посебно издваја две ствари: у студији постоји такозвани "стерилни имунитет" који зависи од великог броја неутрализујућих антитела. 

Ако постоји много таквих антитела, она уништавају вирус пре него што он продре у ћелије. Притом би ефикасна вакцина чак могла да изазове и бољи одговор антитела него природна реакција.

Уз то, показује се да више месеци постоје и Т-ћелије, лимфоцити одговорни за имунитет ћелија.

На основу тога може се очекивати слабљење симптома обољења од ковида19, објашњава Јакобс. Такав клинички имунитет омогућава да оболели имају само благе симптоме, као код прехладе.

И иако се за сада не може говорити о трајном стерилном имунитету изазваном вакцином. резултати препринт-студије калифорнијског института су охрабрујући, сматра Јакобс.

У једној другој студији недавно је објављено да се постојање Т-ћелија могло доказати и шест месеци након инфекције вирусом SARS-CoV-2. 

"То су обећавајуће вести. Ако природна инфекција вирусом може да изазове тако снажан одговор преко Т-ћелија, то можда значи да би цепиво могло да постигне исто", пише Фиона Ват, председница британског Савета за медицинска истраживања у чланку објављеном у стручном часопису "The BMJ".

Нада у дуготрајни имунитет

Kарстен Вацл, имунолог на Лајбницовом институту за истраживање рада при Техничком универзитету у Дортмунду, подсећа на то да је код других коронавируса, који изазивају обичне прехладе, човек од новог обољења заштићен просечно до годину и по дана. 

Али, природна инфекција не може се поредити са вакцинисањем, јер одговор имуног система након вакцинисања буде много делотворнији, каже Вацл. "Надамо се да имунитет изазван цепивом траје знатно дуже".

Да ли је за имунитет важно постојање антитела или Т-ћелија или мешавина те две ствари? То за сада још увек не може да се каже, одговара Вацл. 

И имунолог Јакобс додаје: "Стерилни имунитет вероватно зависи пре свега од великог броја неутрализујућих антитела, док тежина развоје инфекције зависи од Т-ћелија. Зато не можемо рећи да је нешто од тога важније, а нешто мање важно", указује Јакобс.

Имајући у виду осетљиве, ризичне групе, као што су особе у старачким домовима, важно је имати вакцину које развија стерилни имунитет неговатеља, дакле оних који интензивно раде с ризичним групама, каже Томас Јакобс. 

Они ће вероватно морати чешће да се вакцинишу. "За остале људе, за широке слојеве друштва, клинички имунитет би вероватно био довољан."

Можда ће бити неопходно редовно вакцинисање

Осим тога, тренутно још увек није јасно да ли ће вакцина да штити и од преношења вируса на друге особе. "Kада постоји јак одговор антитела, вероватноћа преношења вируса веома је мала", каже Јакобс. 

Код клиничког имунитета могао би и даље да постоји ризик од преношења вируса на друге особе. О томе би тек требало да буду спроведене даље студије.

Све у свему, закључује имунолог Вацл, вакцина би се најпре постарала за смиривање ситуације. "Чак и ако заштита траје само две године, људи могу поново да се вакцинишу", каже немачки имунолог. 

"То би људима ишло на живце, али би било спроводљиво. Вирус Sars-CoV-2 био би још један од узрочника болести против којег морамо редовно да се вакцинишемо.

"Али не бисмо више имали пандемију", наглашава немачки имунолог .