Седам група симптома ковида

Пецкање у грлу, главобоља, благо цурење носа… Какви су симптоми ковида-19?

Пре годину дана нас такве болести или лагана прехлада нису много интересовали. Али сада, у јесен 2020. године, то изгледа сасвим другачије. Довољно је само да кинемо па да почнемо да размишљамо: "Где сам био последњих дана, колико сам се приближавао људима, шта сам додиривао? Да ли осећам мирис и укус? Помало губим дах…"

Стоп! Ако вам то нешто значи: нисте једини.

Научници и лекари такође су непрестано заокупљени таквим мислима и још покушавају да уђу у траг мноштву симптома које може да има особа заражена коронавирусом.

Научници са Медицинског универзитета у Бечу сада би могли да унесу бар мало више реда у дугачак списак назнака да је неко заражен коронавирусом. Они су, наиме, утврдили седам различитих облика с благим током те болести. Студија је објављена у часопису Allergy.

Њихов основни циљ је био да открију како изгледа добар имунитет након оздрављења и на основу чега он може да се измери. У ту сврху су имунолог Винфрид Пиклом, алерголог Рудолф Валент и њихове колеге испитали 109 реконвалесцената, особа које су преболеле ковид. Уједно су испитали 98 здравих људи из контролне групе и урадили анализе њихове крви.

Седам група симптома ковида-19

На основу тих података научници су успели да покажу да су различити симптоми повезани и да се јављају у такозваним групама симптома. Они су идентификовали следећих седам група:

1. Симптоми слични грипу (температура, грозница, умор и кашаљ)

2. Симптоми прехладе (цурење носа, кијање, суво грло и зачепљен нос)

3. Болови у зглобовима и мишићима

4. Упале очију и слузокоже

5. Проблеми с плућима (упала плућа и отежано дисање)

6. Гастроинтестинални проблеми (укључујући пролив, мучнину и главобољу)

7. Губитак чула мириса, укуса и други симптоми

"У последњој групи смо установили да је више људи с младим имуним системом погођено губитком чула мириса и укуса", каже шеф студије и имунолог Винфрид Пикл у интервјуу за Дојче веле. Млади имуни систем не мери се старошћу пацијента, већ бројем имуних ћелија које су недавно мигрирале из тимуса (Т-лимфоцита).

Може бити и преклапања између група симптома. Међутим, показале су се везе између различитих група и специфичних имунолошких параметара. На пример, ток болести праћен високом температуром у корелацији с имунолошким памћењем тела могао би да указује на релативно дуг имунитет. Губитак чула укуса и мириса, с друге стране, повезан је с вишим нивоом Т-лимфоцита.

Ковид-19: "отисак прста" у крви

На основу анализе крви научници су успели да идентификују неке важне маркере ковида-19. Открили су да та болест након десет недеља оставља значајне промене у имуном систему – нешто попут "отиска прста" у крви пацијента.

Број гранулоцита, који су иначе одговорни за борбу против бактеријских патогена у имуном систему, био је значајно нижи од уобичајеног у групи ковид-19.

"То је било изненађујуће и нешто сасвим ново", рекао је аустријски имунолог за Дојче веле.

"Због тога имуне ћелије ЦД4 и ЦД8 развијају памћење, а ЦД8 Т-ћелије остају снажно активиране. То показује да се имуни систем још увек интензивно носи с болешћу и након више недеља од прве инфекције", објашњава Пикл.

То би могао да буде разлог зашто многи пацијенти након инфекције коронавирусом дуже осећају слабост. Истовремено, регулаторне Т-ћелије биле су значајно смањене – то је, како каже Пикл, опасна мешавина која би могла да доведе и до аутоимуног обољења.

Поред тога, у крви реконвалесцената могло се доказати и повећавање имуних ћелија које производе антитела. Што је код блажег облика болести била већа температура оболелог, то је био и израженији имунитет на вирус.

"Наша сазнања доприносе бољем разумевању болести и помажу нам у развоју могућих вакцина, с обзиром на то да сада можемо да се ослонимо на обећавајуће биомаркере и можемо да спроведемо још бољи надзор", наглашавају научници који потписују чланак.

"Сада знамо да су Б и Т лимфоцити важни параметри када процењујемо вакцину", каже Пикл.

Студија је пре свега показала да се имунитет код човека "удвостручује" у одбрани од болести уз помоћ имуних ћелија и антитела – попут одбране фудбалског тима. Имуне ћелије тако могу да "запамте" одређене "потезе" вируса и да реагују на њих.

Сада је задатак применити та сазнања, која би могли да играју важну улогу у лечењу пацијената и развоју ефикасне вакцине.