Пандемија га спасила да не плати рачун од 100.000 долара

Пре осам месеци, 33-годишњи Франческо Персико, вицеградоначелник места Азано Сан Паоло у близини Бергама, примљен је у болницу у Њујорку јер је био заражен коронавирусом. У то време вирус је био мало познат и Светска здравствена организација још није прогласила пандемију.

Франческо, који је у Америци био из пословних разлога, почетком марта је осетио прве симптоме да би након недељу дана добио температуру. Мислећи да се ради о класичном грипу, узео је парацетамол који му није помогао ни након четири дана. Тада је почео да има вртоглавицу и главобољу.

У колима Хитне помоћи је чекао пола сата да га приме у болницу. У том периоду Њујорк није био спреман за епидемију и Франческо је био један од првих случајева, а он себе назива нултим пацијентом те болнице.

"Болничари су ме изоловали и после ме пребацили на инфективно одељење. Код мене су улазили заштићени, али сам преко стакла видео да су се пресвлачили у ходнику. Када је почео да ми недостаје дах пребачен сам на одељење интензивне неге и стављена ми је маска са кисеоником", наводи Франческо.

Након тога стиже још једна негативна вест – рачун од 100.000 долара колико је тражила болница плус 2.500 долара за 800 метара колико је Хитна помоћ морала да пређе од хотела до болнице.

"Био сам осигуран, али сам бринуо јер код њих кошта 8.000 долара један дан проведен на одељењу интензивне неге", додао је Франческо.

Осигурање није било довољно, јер постоји клаузула која јасно каже да уколико СЗО прогласи пандемију лечење мора да плати пацијент. Оно што је спасило Франческа јесте чињеница да је примљен у болницу 11. марта, пре него што је проглашена светска пандемија.

Након што је изашао из болнице, Франческо каже да га нико није тестирао, већ да је морао да остане седам дана у хотелу у карантину.

Тада је доживео још једно непријатно изненађење, будући да је ситуација са вирусом постајала све драматичнија хотели и ресторани су се затварали, а Франческо је цедуљом која му је гурнута испод врата био позван да спакује кофере и оде.

Морао је да нађе ново место где је могао да проведе време карантина да би се 4. априла вратио у Италију где су га чекали супруга и дете.