Латинска Америка гори због короне, али Уругвај је изузетак

Латинска Америка је, заједно са САД, већ недељама епицентар пандемије короне. Али, свако правило има свој изузетак, а у овом случају је то Уругвај. У поређењу са многим другим латиноамеричким државама, мала земља може да се похвали одличним резултатима.

Према Европском центру за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), од 13. марта од кад је епидемија почела, Уругвај је имао само 1.516 инфекција и 42 смртна случаја. Коју стратегију следи Уругвај како би избегао кризу у којој се налазе његови суседи?

Стручњаци које је упитао Дојче веле наглашавају да се ради о различитим факторима и да, као што је често случај у борби против епидемија, они нису ограничени само на област здравства.

"У почетку је жеља за националним јединством била пресудна. Сви кључни актери су се удружили како би се свеобухватно борили против пандемије", рекао је за Дојче веле Ђиовани Ескаланте, представник Панаамеричке здравствене организације у Уругвају.

Поред тога, Уругвај је увек имао добар систем активног епидемиолошког надзора.

"Невиђени консензус"

Гонзало Мораторио, професор на Научном факултету Универзитета Уругвај, рекао је за Дојче веле да "између доносиоца политичких одлука, науке и академског света постоји невиђени консензус". То је стручњацима за борбу против пандемије олакшало рад – аспект који су друге државе занемариле.

Према студији објављеној пре неколико дана, у прва три месеца пандемије у Уругвају није било више од пет карика у ланцу преноса заразе. У већини случајева, ланац преноса заустављен је после друге карике.

Ескаланте каже да је "Уругвај стекао огромно и драгоцено искуство у борби против епидемије оспица која се догодила 2019. године". Власти су тада одговориле свеобухватним програмом вакцинације и успеле да ситуацију доведу под контролу.

Амбициозна здравствена политика

Али, епидемиолошко праћење је само део снажног здравственог система за који оба стручњака верују да делује као живи зид. "Ради се о једном од најотпорнијих здравствених система у Латинској Америци у који се одрживо улаже већ деценијама", каже Ескаланте.

Политички консензус о друштвеном значају таквог здравственог система објашњава зашто је преживео све политичке успоне и падове. "Овде у Уругвају постоји мишљење да новац за здравство није трошак, већ инвестиција", објашњава представник Панаамеричке здравствене организације.

Поред амбициозне здравствене политике, велика су улагања и у образовање и социјалну политику. Уругвајски социјални систем је у региону узор за области као што су брига о малој деци, о старијим особама и људима којима је потребна нега.

Поред тога, та земља је била прва у Латинској Америци која је, упркос пандемији, дозволила повратак у школе.

Мала густина насељености

И коначно, али не и најмање битно, демографија земље такође игра важну улогу. Гонзало Мораторио наглашава да ниска густина насељености у земљи погодује контроли епидемије. Густина становиштва је нешто мање од 20 људи по квадратном километру, док на пример у Србији та цифра износи скоро 90, а у Немачкој 232.

Поред тога, главни град Монтевидео – у коме живи око половине од 3,5 милиона Уругвајаца – јесте "град који је успео да у јавном простору одржи равнотежу зелених површина и бетона и асфалта".

Правила одстојања обликују свакодневни живот и у Уругвају. Дисциплина становништва до сада је била таква да је присилни карантин био излишан. Међутим, и овде се бележи пораст усамљености, депресија и менталних болести.

Упркос успесима, ситуација се може променити у сваком тренутку. "Све док суседи попут Бразила не буду у стању да пандемију ставе под контролу, сарадња на границама остаје још један приоритет", каже Гонзало Мораторио. Један од највећих изазова је побољшање могућности дијагностике и упозоравања.

Уругвај је једна од најмањих земља у Јужној Америци, али и једна од политички и економски најстабилнијих. Истиче се високом стопом писмености становништва, великом средњом класом и релативно равномерном расподелом националног богатства.