Почеле распродаје у Милану, коме је до шопинга

Продавнице никада нису престајале да раде онлајн, а након што је донета одлука да летње распродаје у целој Италији почну ове године првог августа (првобитно је почетак био предвиђен за четврти јул), трговци су почели са тзв. Midseason sales, не би ли на неки начин испразнили магацине још увек пуне пролећне одеће која још није имала шансу да буде изложена.

Но, најважнији разлог је покушај трговаца да бар нешто зараде обзиром на огромне губитке у овом сектору у току двoипомесечне изолације.

Наиме, изнајмљивање простора, плаћање фиксних трошкова плус нових за санификацију локала, уређаја за заштиту попут рукавица, гелова за дезинфекцију, термосканера, плексигласа и сличног су толико високи да се они заправо надају да ће успети да буду на нули, свакако не надајући се тренутној заради. Тако да 90 одсто продавница које су се отвориле 18. маја воде врло озбиљну борбу за преживљавање путем разних снижења која ће трајати до другог јуна.

У центру Милана, као и у другим италијанским градовима, на први поглед, као да се никада ништа није догодило, као да није ни било вируса. На други, мало детаљнији, ствари ипак нису онакве какве су пре биле.

Испред неких продавница у Милану стоје постављени мали стубови са тракама које означавају где треба да се формира ред у коме може да стоји само једна по једна особа, док продавци на улазу броје колико је људи ушло. Свака продавница је одредила максимални број дозвољених клијената у одређеном моменту који зависи од величине радње.

Мање је људи на улицама, превоз је празан, више је бицикала и кола а пошто нема туриста а међу становницима још увек влада страх од заразе у продавницама и нема много купаца без обзира на снижења од 20 до 70 одсто.

Многе продавнице нису ни отворене, наиме, у већини градова, једна од три продавнице је затворена. Велики број мањих радњи више неће бити у стању да отвори. Са друге стране, познати светски ланци тзв. Fast fashion (Брзе моде) су углавном отворени са посебним вратима за улазак на којима особа задужена за обезбеђење клијентима мери температуру, додаје гел и даје рукавице, те посебним вратима за излазак.

У многим радњама није могуће пробати одећу и испред свлачионица стоји трака на којој пише "забрањен улаз" а у онима у којима је могуће пробати је, та иста одећа одлази у "карантин" док се не дезинфикује. Две радње Х&М у Виа Торино и Корзо Буенос Аирес нису ни отворене и то улази у план ове радње да затвори седам продајних места у Италији до краја године. Многим запосленима на одређено време није обновљен уговор док је пуно њих остало код куће са смањеном платом за 20 одсто.

У познатој Виа Монте Наполеоне све луксузне радње су отворене али без натписа "Попусти". Највише клијената је било у Луј Витону, док другим радњама недостају азијски туристи који су испуњавали миланске модне зоне. Овде су иначе распродаје нешто што се не говори наглас, наиме радње високе моде ту реч изговарају испод гласа чак и у периодима највећих зимских и летњих распродаја тако да и данас, уколико је неки клијент заиста заинтересован за куповину може да се чује, иако нигде не пише, да је нека торба, каиш или новчаник снижен.

Иако снижења у овим врстама продавницама никада нису велика, добар број ових радњи је увео резервисање термина када купац може да шопингује без да сретне било кога сем продаваца.

Италија још увек "на прстима" излази из карантина, много купаца се оријентисало на онлајн куповину, доста је људи који се плаше вируса и још увек не излазе из куће сем из неког важног разлога, те и не желе да додирују одећу коју је неко пре њих додиривао.

Без обзира на различит менталитет између северног и јужног дела Италије, ситуација је слична свуда тако да се трговци надају да ће са драстичним опадањем броја заражених људи почети да се враћају неком нормалном животу. И шопингу.