Европска комисија поздравила план Берлина и Париза за економски опоравак

Италија је једна од првих земаља која би могла да користи новац из европског фонда за опоравак вредан 500 милијарди евра чије су оснивање јуче договорили лидери Немачке и Француске на видео-конференцији. Брисел поручује да би границе требало што пре отворити уз епидемиолошке мере предострожности.

У Европској комисији су поздравили иницијативу Берлина и Париза као нешто што иде у истом правцу као и предлози иницијативе коју је већ ставила на сто Европска комисија, која би 27. маја требало да изађе са сопственим свеобухватним планом за економски опоравак Европе који би обухватио оно што је већ предложено и покренуто и начин на који би могао да се искористи нови седмогодишњи буџет Европске уније као средство за економски опоравак.

У овом случају предлог Париза и Берлина говори о фонду од 500 милијарди евра до којег би се дошло тако што би се ЕУ задужила на финансијском тржишту и онда из тако формираног фонда додељивала не зајмове, већ бесповратна средства онима којима је то најпотребније у Европи.

Реч је о битној промени става Немачке која се традиционално противила било каквој идеји о заједничком европском дугу. У Бриселу кажу да ниједан план не може да се оствари ако се око њега не договоре Немачка и Француска, али да договор Париза и Берлина није довољан да би се неки план остварио. О томе треба да се изјасне и једногласно договоре све земље чланице.

Познато је да оне богатије и солвентније земље севера не желе систем поделе дуга на европском нивоу. Видели смо како је аустријски канцелар рекао да би из тог фонда требало додељивати зајмове, а не грантове.

Као противаргумент том ставу каже се да није реч о томе да солвентнији север треба да дâ донације погођеном југу, већ да је реч заправо о улагању у очување заједничког тржишта од којег су итекако профитирале богатије европске земље.

Отварање европских граница уз мере предострожности

Отварање националних граница није директно овлашћење европских институција у Бриселу, али оне јесу прошле недеље изашле са врло детаљним препорукама како то треба радити на безбедан начин, уз поштовање епидемиолошких критеријума. Став Брисела је да би то требало учинити што је пре могуће уколико за то постоје услови.

Неке земље иду чак и брже од препорука Европске комисије, а неке су најавиле и почеле са отварањем граница, што је случај у Италији. Балтичке земље су већ отвориле своје границе, Француска и Немачка су рекле да ће то учинити до 15. јуна. Када је реч о спољним границама Европске уније, препорука је да оне остану затворене до 15. јуна.

Отварање је почело и већ је увелико у току, али свакако ће проћи још времена пре него што уз све ове одговарајуће мере слободно кретање унутар ЕУ буде личило на ону слободну зону Шенгена какву знамо.