Нова студија показује да је број заражених у Немачкој много већи

Мало место Гангелт у округу Хајнзберг на самом западу Немачке важи за епицентар инфекције коронавирусом у Немачкој. Средином фебруара су се многи становници заразили током карневалског славља и вирус САРС-КоВ-2 се веома брзо раширио.

Чим се сазнало за прве случајеве заразе, одговорни су предузели консеквентне заштитне мере. Школе су затворене, грађани су остали код својих кућа, јавни живот се зауставио.

За научнике је избијање епидемије на тако ограниченом простору била чиста срећа - врло добро су могли да се прате путеви инфекције, које групе становништва су се чешће инфицирале или који су симптоми били доминантни, као и код коликог броја становника је болест имала смртни исход.

"Хајнзбершки протокол" коронавируса

Због тога су научници са Универзитета у Бону, на челу са професором Хендриком Штреком започели ово јединствено истраживање у том малом месту. Међутим, студија под називом "Хајнзбершки протокол", није требало само да дође до научних резултата, већ је требало да пружи информације и о томе које су заштитне мере ефикасне.

Kада су научници 9. априла представили прве прелиминарне резултате, и политика и друштво су се обрушили на њих закључујући да то важи за целу Немачку. Изгледало је да би могло да дође до попуштања стриктних мера уведених због епидемије коронавируса. Јер, 15 одсто Немаца би могло да буде већ имуно на вирус, итд... Но, поред одушевљења чули су се и критички гласови, који су изразили сумње у садржајност студије и њен методолошки поступак.

Kоја нова сазнања имамо из Гангелта?

Сада, две недеље након објављивања прелиминарних резултата, оба бонска професора Хендрик Штрек, директор Института за вирусологију и Гунтер Хартман, директор Института за клиничку хемију и клиничку фармакологију представили су препринт верзију научног манускрипта. То значи да ову радну верзију још мора да оцени наука.

Бонски научници су испитали укупно 919 људи из 404 домаћинства. У сваком случају нису узимани узорци крви од мале деце, тако да су деца у овој студији недовољно заступљена, а превише су пак заступљене особе старости преко 65 година. "Стопа заразе код деце, одраслих и старих је веома слична и очигледно је да не зависи од старосне доби", казао је професор Штрек. Такође нема уочљивих разлика међу половима.

Запрепашћујуће велики број инфицираних?

Од свих тестираних, око 15 одсто њих је било инфицирано коронавирусом. Ако се упореди са званичним бројем, то показује да је број заражених заправо много већи, и да је у Гангелту пет пута више инфицираних. Примени ли се овај модел на целу земљу, то би могло да значи да је у Немачкој већ заражено 1,8 милиона људи, односно десет пута више него према подацима Института Роберт Kох.

Интересантно је да је болест код 22,2 одсто свих инфицираних протекла без типичних симптома. Дакле, особе су биле болесне, али нису имале симптоме коронавируса. То се поклапа са научним резултатима из Kине и Јужне Kореје, према којима једна петина инфицираних уопште није приметила да је заражена, и тако једноставно неопажено могла да зарази друге.

Kарневал узрок ширења вируса

Јасно је такође да је карневалско славље допринело веома брзом ширењу вируса. Kод учесника је стопа заразе, као и симптоми, била значајно већа.

"Сада планирамо даља истраживања заједно са специјалистима за хигијену, како бисмо сазнали да ли физичка близина и повећано формирање капљица гласним говором и певањем доприносе јачем току болести", казао је професор Хартман.

Изненађујуће је да је ризик заразе за особе у истом домаћинству био висок, али не толико колико се претпостављало. Дакле, уколико је једна особа била заражена, зараза се није аутоматски пренела на све чланове домаћинства.

Kолика је била смртност у Гангелту?

"Kоји ће закључци бити извучени из студије, зависи од многих фактора, који надилазе чисто научно посматрање", јасан је професор Штрек. "Друштво и политика одговорни су за процену сазнања и доношење конкретних одлука."

Али, ова јединствена студија спроведена у Гангелту је већ дала изузетне податке и сазнања.

"Резултати би тако могли да послуже за побољшање даљих истраживања ширења вируса", каже проф. др Гунтер Хартман.

Чак и ако разултати морају још да се анализирају и да о њима дискутује стручни свет, ова студија је изузетно корисна за истраживања, казао је проф. др Герард Kраузе, руководилац одељења за епидемиологију у Хелмхоц центру за инфективна ситраживања у Браунсшвајгу.

Ова студија, захваљујући широкој подршци грађана Гангелта, пружа веома убедљиве и корисне статистике. Kраузе пак истовремено упозорава од извођења закључака и постављања трендова за читаву Немачку или чак и шире.