Да ли ће вакцина против ковида 19 бити доступна само богатима

Осамнаест месеци - то је временски оквир за живот без заштитних маски на лицу, без коефицијената репродукције и вирусолога. Када је реч о развоју вакцине против корона-вируса, поједини научници су већи оптимисти. Други верују да би то још дуго могло да потраје.

Али једнога дана ће доћи тренутак када ће жељена вакцина бити готова. Која земља ће вакцину прва имати на располагању? То се тренутно интензивно разматра, каже за Дојче веле  Илона Кикбуш, стручњак за здравствена питања: "Тренутно нема међународних правила за фер расподелу".

Главни циљ - добит

Тренутно је расподела препуштена тржишној снази. „То носи ризик да би западна Европа, Канада, Јапан и САД могли да буду добро снабдевени, јер могу више да плате", оцењује у разговору за Дојче веле стручњак за здравствену економисју Јирген Вазем. "То је проблем који се стално појављује у фармацеутској области".

Фармацеутска индустрија одавно није на добром гласу када је реч о вакцинама. Већ више пута смо имали ситуацију да постоје проблеми са снабдевањем вакцинама, за шта су одговорне компаније са својом политиком одређивања цена. "Али то је веома тешко доказати", додаје Вазем. Индиректна оптужба: концерни би могли намерно да изазову недостатак вакцина, како би за њих могли да затраже вишу цену.

Поједине вакцине никада нису направљене, јер за њих није било довољно економског интереса. "Када је реч о еболи, постављена је била основа за вакцину, али она никада није до краја развијена, јер није обећавала велику зараду", објашњава Илона Кикбуш, која у Женеви предаје на универзитетском Институту за међународне студије и развој.

На писмени упит упућен Савезу истраживачких фармацеутских компанија (ВфА), председник тог савеза Хан Стојдел за Дојче веле одговора: "Свима је јасно да само заједничким снагама можемо да решимо ту ситуацију".

Светско здравље у рукама компанија

Јирген Вазен, професор Универзитета Дуизбург-Есен, види јасне предности у учешћу приватног сектора. "У том случају имате мноштво конкурентских иницијатива, од којих ће неке евентуално имати успех. Јер развој вакцине је веома скуп и ризичан".

Према тренутном стању ствари, добробит светског здравља у рукама је четири велика произвођача вакцина и неколико мањих биотехнолошких фирми (види графику). У свету је недавно покренуто око 80 пројеката за израду вакцине. Већина представља партнерство великих фармацеутских концерна и мањих биотехнолошких компанија.

Тако рецимо немачка фирма Бионтек (BionTech) сарађује са америчким концерном Фајфер (Pfizer). Више од десетине кандидата ће вероватно ове године кренути са клиничким испитивањима или су већ почели: главни кандидати су из Кине, САД и Немачке.

Нада је - глобална агенција за набавке

У свету се покушава да се избегне да ствари буду препуштене тржишној снази. Многима је лоше од помисли на проблеме са снабдевањем и на астрономске цене. Генерални секретар УН Антонио Гутерес зато је вакцину против ковида 19 прогласио за "јавно добро".

И Ангела Меркел тако мисли - и припрема се за 4. мај. Више држава, Европска унија и Гејтсова фондација тада ће покушати да сакупе више од осам милијарди евра за Светску здравствену организацију (СЗО). Од тог новца би могла да настане глобална агенција за набавку вакцина и лекова, објашњава Кикбушева.

"Агенција би онда могла поштено да расподели вакцине према унапред договореном кључу", каже Кикбушева, иначе и сама чланица саветодавног одбора СЗО.

Томе желе да се прикључе и многе компаније. Председник водећих немачких фармацеутских компанија у писаној изјави за Дојче веле истакао је да ће "медицинске иновације против ковида 19 бити доступне широм света по приступачним условима".

Пакт о ризику између компанија и политике?

Али и даље је неизвесно како ће изгледати договор између држава које учествују у томе и индустрије. Шеф произвођача вакцина "Sanofi Pasteur", Дејвид Лоу, још раније је од политике затражио "пакт о ризику".

"Потребно нам је обећање да ће одређене количине бити купљене по одређеној цени", рекао је Лоу за лист Франкфуртер алгемајне цајтунг.

И без готове вакцине би требало припремити производњу, само тако ће онда капацитети бити довољни за све људе. Трошкови и ризици су велики.

"Имамо и акционаре који би могли да кажу: боље се концентришите на нешто сигурније", каже шеф компаније "Санофи".

Такав један пакт везан за ризике је неуобичајен, сматра Илона Кикбуш. "Омиљени модел фармацеутске индустрије је да за развој вакцине на располагању буде јавни новац, како би могли да се направе различити модели цена, у зависности од количине и специфичности земаља".

Сигурност испоруке

Тек ће се видеће се како ће модел на крају да изгледа. Као и како ће изгледати расподела. Јер и даље се не зна да ли ће САД подржати идеју глобалне агенције за набавку. Вашингтон је отказао учешће на конференцији 4. маја. Америчка влада оптужује Светску здравствену организацију да је превише наклоњена Кини.

За разлику од ЕУ, САД већ и имају неку врсту агенције за набавку. Такозвана БАРДА обавезује компаније да производе у САД. Она већ сарађује са европским фармацеутским концерном "Санофи". Вероватно се ради о томе како да се лекови најпре обезбеде за САД.

Немачки министар здравља Јенс Шпан већ је нагласио колико је важна производња у Европи.

"Само овде имамо висок ниво сигурности испоруке", нагласио је Шпан.

С обзиром на ту предвидљиву трку, утицајни амерички мецена Бил Гејтс залаже се за производњу и у земљама у развоју. Јер ако се вакцина буде делила према тржишној снази, јасно је да ће сиромашне земље Африке, Латинске Америке или Азије последње да је добију.

"Мислим да је врло вероватно да притом велику улогу игра то колико су националне економије спремне да плате", каже економиста Јирген.

Слично је било са свињским грипом пре десет година. "Богате земље су тада купиле све вакцине које су биле на тржишту", подсећа Илона Кикбуш.

Национализам вакцинације или солидарност

Када се ради о животу и смрти, идеја међународне сарадње брзо се заборавља. То је могло да се види током ове корона кризе, када је обустављен извоз медицинских уређаја у Европи и САД. Након медицинског национализма сада постоји опасност и од национализма вакцинације, оцењује Кикбушева.

У Савезу истраживачких фармацеутских компанија (ВфА) сматрају да је дускусија о медицинском национализму погрешна. Из искуства са прошлим епидемијама и пандемијама, изведени су јасни прописи.

"Чим су вакцине спремне, прво их добија медицинско особље, па ризичне грипе, а затим и остатак становништва", пише председник ВфА Штојтел.

Он је уверен да ће „многи здравствени системи света истовремено или са малим временским закашњењем деловати по том систему".

И Кикбушева верује да су сви свесни историјске димензије задатка. "Изазов је велик, али ако земље и компаније учествују, онда није све тако црно као што на први поглед изгледа". За светско здравље остаје нада да је ипак она у праву.