Италијански вирусолог: Требало је да се потпуно затворимо

На конференцији за штампу за међународне новинаре, на којима је био присутан и РТС, професор је дао важне и детаљне одговоре на питања новинара.

Да ли је Светска здравствена организација исправно поступила током ове епидемије?

Светска здравствена организација има врућ аргумент, као што сте чули, и председник Трамп исто мисли. Дали су нам потпуно погрешне индикације, обраћали смо пажњу само на људе са симптомима и оне са тешким респираторним проблемима, на људе који су имали контакте са Кином или болесним особама. То нас је јако успорило, нисмо знали да постоје и пацијенти без симптома, да смо то знали другачије бисмо се понашали.

Светска здравствена организација је отишла у Кину да види шта се тамо дешавало са епидемијом, искрено не знам шта су тамо открили и шта су истраживали, дан за даном су мењали одредбе и ја нисам једини који то каже – Светска здравствена организација је једна бирократска институција и морамо да видимо како ће се у будућности понашати, јер ту треба да се мења доста ствари.

Да ли је, по Вашем мишљењу, Кина закаснила да пружи адекватне информације о вирусу?

Ако посматрате кривуљу заразе у Кини, она нема експоненцијалну фазу, они имају кретање као код цртежа звона, али немају експоненцијални раст, како је то могуће с обзиром на то шта се дешава у другим земљама? Кину су критиковали сви, не морам и ја сада да је критикујем. Они су знали за вирус још средином новембра, а дали су вест свету средином јануара. Нису помињали пацијенте без симптома, мислим да је Кина требало да се понаша коректније.

Америка оптужује Кину да је пустила вирус из лабораторије, какво је Ваше мишљење о томе?

Мислим да не постоје подаци који показују да је вирус изашао из лабораторије, то је вирус који долази од животиња, сигуран сам да је и овај вирус, попут САРС-а и МЕРС-а погодан да се пресели са врсте на врсту. Овакав вирус је тешко направити у лабораторији, ти генетски модификовани вируси показују молекуларне ожиљке, а могу да вам гарантујем да их на овом вирусу нема.

Који је међународни протокол у моменту када се открије нова епидемија?

Међународни протокол је једноставан – одмах се обавести Светска здравствена организација, све о вирусу постаје јавно и објављује се на који се начин преноси, колико је заражених, колико преминулих. То је оно што је протокол када се ради о било којој новој болести, и то у року од недељу дана.

Који су тестови ефикасни и које је Ваше мишљење о тестовима који су тренутно доступни?

Једини тестови на које у овом моменту можемо да рачунамо су брисеви Пи-Си-Ар, али и они имају своје лимите. Наиме, данас тај тест може да покаже да сте негативни, а сутра већ да сте позитивни. Што се тиче анализа крви, они су за дијагностику без икаквог значаја и на основу ових тестова не можемо да тврдимо да смо имуни. Они могу да нам помогну да видимо колико се проширила епидемија и где смо највише погођени, али не и за дијагностику. Брзи тестови су слични брисевима Пи-Си-Ар, али њихов циљ је да виде како изгледа генетски материјал вируса. За друге вирусе је добар, као на пример за вирус грипа, даје тачност од 60-70 одсто, али даје и лажне негативне резултате. Уколико треба да проверимо, нпр. 100.000 људи, онда је он добар показатељ пошто се уобичајени брис ради на малом броју људи, оно што је битно шта нам је циљ, да ли желимо брз тест или онај који је поуздан.

Који се лекови користе тренутно у лечењу ковида?

Наше искуство у болници у Падови је показало да највећи број наших пацијената добро реагује на микс лекова: идросихлороникина, азитромицина и ниске дозе антикоагуланата. Ако примените ово лечење на време, то драстично смањује прогресију болести и на тај начин особе не завршавају на интензивној нези.

Да ли је вакцина решење?

Вакцином се не елиминише вирус. Једини вирус који смо успели да елиминишемо путем вакцине је вариола и полиомијелите. Чак и ако нађемо вакцину, не значи да ћемо елиминисати вирус. С друге стране, ту су и no vax, који би подигли глас против тога. Мислим да је најбржи пут за излазак из ове кризе проналажење терапије. Вакцина може да стигне за две-три године, није лако направити ефикасну вакцину. Дајем вам пример маларије: ми за њу имамо вакцину, али она функционише 30-40 одсто, а то нема сврхе. Видећемо шта ће бити са вакцином, шта може да нам пружи, колико ће бити ефикасна, јер вирус мутира, а мислим да смо и даље јако далеко од вакцине. Што се овог вируса тиче, у стању смо да кажемо врло мало.

Да ли овај вирус сем плућа ствара штету и на другим органима?

У неким случајевима вирус напада слузокожу очију или црева. У најтежим случајевима нервни систем и срце, али то се дешава онда када је организам толико ослабио да вирус налази чист пут и несметано улази у организам.

Шта Вас је као вирусолога највише изненадило у вези са овим вирусом?

Знали смо да може настати пандемија, мислим да неке информације, као што сам напоменуо раније, нису стигле на време из Кине и нису биле комплетне. То је оно што одликује ову епидемију и Светска здравствена организација је требало да буде ригорознија, а не под утицајем Кине. Ми знамо довољно о коронавирусима, али не знамо много зашто овај вирус проузрокује овако тешке проблеме. Објективно ми познајемо овај вирус само неколико месеци, за ХИВ нам је требало 10 година да направимо лекове који су ефикасни. Треба нам времена да схватимо све што је везано са овај вирус са којим се срећемо по први пут.

Да ли је Италија спремна за фазу 2 тј. излазак из карантина?

Мислим да Италија није спремна да елиминише рестриктивне мере напросто јер није урађена процена ризика, недостаје најважнији елемент, а то је број стварно заражених свакодневно. Ми свако вече гледамо на телевизији бројеве које нам даје Цивилна заштита, али то су само дијагностиковани случајеви, они којима је урађен брис, али имамо на хиљаде људи који су код куће и које нико не лечи, којима се не раде брисеви и који болесни седе код куће. Недостаје тај први елемент, стваран број заражених по годишту и по регионима. Такође, ми још увек не знамо како да зауставимо заразу. Сада нам је лакше да пратимо заразу, јер су сви код куће, али ако људи почну да се крећу, биће јако тешко. Било би потребно радити тестове по кућама, имати ресурсе, људе који ће то радити, ићи од куће до куће, али брисевима се не ради дијагноза.

Шта је, по Вашем мишљењу, погрешно урађено у региону Ломбардија?

Микс свега – бирократије, политике, конфузија у управљању епидемијом. Овде у Венету имамо разне лабораторије које прате вирусе иначе и онај од Нила, не зато што смо ми бољи од Ломбардије. Ми имамо већ тестове, не морамо да зависимо од индустрија. Ломбардија је у најтежој ситуацији, и у односу на север. Они који шетају, а немају симпоме и као што сам горе рекао. Ми смо то видели и у Падови, ми већ 10 дана видимо како се смањује број у болници и на интензивној нези. Ми смо имали целе породице које су биле болесни и овде вероватно. Огромна штета у домовима за старе. У Ломбардији имамо 14 одсто морталитета, а у региону Венето четири одсто. Генерално бројеви нису поуздани, јер су многе особе код куће и о њима не постоје подаци.

Да ли мислите да ово нису биле довољно рестриктивне мере?

Било је момената када су фабрике биле отворене, па онда затворене, сада су опет отворене. Ломбардија је пуна малих градова, сви су повезани, фабрике су на свака два метра. Ломбардија је индустријска регија, повезана са свим земљама, ту се врти огроман посао. Тамо је посебна ситуација и мислим да је требало урадити тотално затварање. Сви да седе код куће и да се нико не мрда, али то је јако тешко за економију и није урађено ни због политичких разлога. Нажалост, не могу виролози да одлуче шта ће радити Влада.

Како тумачите то да у Африци нема толико заражених?

Истина је да су неке земље у Африци поштеђене, можда је у питању клима, али то не знамо још увек, немамо индикације, можемо радити аналогије са другим коронавирусима који током лета не постоје. Могуће је да зато има мало случајева на југу Италије, али то још није доказано. Африканци можда имају развијеније рецепторе. Можда је њихов имуно систем другачији или је то зато што се чешће вакцинишу. Не знамо.

Која врста имунитета се развија после заразе коронавирусом?

Немамо никакву потврду да ко је једном био заражен вирусом остаје заштићен тј. имун. И генерално заштићеност од коронавируса није трајна као што је случај са прехладама. Морамо само да пратимо ситуацију, немамо никакве доказе што се имунитета тиче, ми чак имамо случајеве у којима су позитивни пацијенти постали негативни да би на тесту након 40 дана поново били позитивни. Искрено, мислим да овај вирус има мало везе са антителима и да се не постаје имун на њега. Знамо за сада заиста врло мало. Видели смо да неки људи развијају антитела, али не знамо да ли их штите, радимо тестове попут пасивне имунизације, одређени број људи који су оздравили су нам дали крв и из њих извлачимо антитела. Још нисмо завршили истраживање.

Да ли комарци могу да пренесу коронавирус?

Комарци могу пренети неке вирусе попут жуте грознице, вирус зика, вирус западног Нила, неке енцефалите и сл. Комарци генерално нису преносиоци коронавируса и заиста бих био изненађен кад би се открило да преносе овај тип коронавируса тј. ковид 19.

Шта се дешава са другим вирусима док смо ми оволико заокупљени короном?

Ту не треба да постоји брига, баш сам јуче причао са колегама у вези са вирусом западног Нила, ми имамо сада проблеме болница које су на измаку снага, имамо јако пуно пацијената, велики број заражених доктора и медицинских радника и то све утиче на рад болница, то је смањило капацитет здравства, постаје све теже помагати болеснима, не само од овог вируса него и од других болести. Мислим да морамо почети са изградњом болница које ће бити намењене само ковиду, као што у неким регионима већ ради.

Како је могуће пратити заразу?

Требало би видети колико се учестало појављује вирус, а то је могуће ако идемо од куће до куће, радимо брисеве, а нама фали ресурси, људи и брисеви. Мораћемо да радимо аутодијагнозу и после молекуларну дијагнозу. Имамо математички модел који може да нам укаже на ризик. Ако је ризик низак онда можемо да елиминишемо потпуно рестриктивне мере но тамо где имамо позитивне случајеве морамо да тестирамо све људе, њихове пријатеље, све контакте, а то је тешко. Мислим да прво морамо да научимо да живимо са вирусом, а онда да га елиминишемо. Сада смо затворени, па је лакше схватити одакле долази зараза, али кад се све отвори то ће бити јако тешко.

Ако желимо да се вратимо и неку нормалу мораћемо да носимо маске и да се помало одрекнемо приватности. Мислим да је то минимум у овом случају. Уколико неко живи у стану са позитивном особом јако ризикује. Мора да носи маску, заражена особа не сме да улази у кухињу, најбоље би било када би имала посебно купатило. Маска у том случају није ни довољна, али ју је ипак потребно носити. Највећи број случајева у Италији се заразио у властитом стану (у оквиру породице), у старачким домовима и болници.

Шта мислите о понашању других земаља?

Свако води своју политику, наиме једна земља се позива на природну борбу против вируса, друга има слабије мере, трећа јаче... Све док је тако имаћемо велике проблеме, а и врло велике последице у будућности. Свака земља је донела одлуку за себе и то ће имати своје последице. Што се Италије тиче, она је доживела врхунац епидемије 27. марта и након тога треба да прође једно 25 дана не би ли видели како је кривуља заиста кренула да се спушта. Ако за недељу дана не будемо видели да се смањује број преминулих онда ћемо морати јако да се забринемо.