Професор Крамер: На вакцини се ради 15 година, а ми имамо пар месеци

Политичари на власти широм света тврдили су на почетку пандемије да је нови коронавирус исто што и сезонски грип. Шта знамо о овом вирусу и колико се разликује од сезонског грипа?

Пре свега, требало би да слушамо научнике, а не политичаре. Са молекуларног становишта, овај вирус се потпуно разликује од сезонског грипа. Kад је објављен генетски материјал вируса, сви у научној заједници су знали о чему се ради. Најдрастичнија разлика је у томе што у популацији апсолутно нема имунитета, а нема ни лекова ни вакцина и зато се он шири веома лако. Ситуација је самим тим далеко опаснија.

Сматра се да овај вирус потиче са пијаце у Вухану. Зар није било могуће спречити ширење вируса?

У Вухану су забележени случајеви заразе који нису били повезани са том пијацом. Овде се ради о вирусу који вероватно долази од слепог миша, али људи могу доћи у контакт са њима и у Европи. Мислим да је погрешно рећи да је то због због прехрамбених навика у Kини. Треба имати на уму да је пандемија свињског грипа дошла са фарме свиња у Мексику, а то је животиња која долази у близак контакт са људима на Западу. Дакле, још није званично доказано да је коронавирус дошао са те пијаце, ово треба детаљно истражити.

Вирус немогуће зауставити – вакцина једино дуготрајно решење

Генетски материјал овог вируса названог САРС-КоВ-2 је чак 70 одсто исти као САРС из 2003. године. Наука је имала 17 година да ради на развијању лекова и вакцина, али нас је ова пандемија ипак изненадила. Kако је то могуће?

Ова два вируса јесу уско повезана, али није истина да се наука није бавила САРС-ом. После епидемије САРС-а из 2003. и након епидемије МЕРС вируса са Блиског истока, радило се на проналаску вакцине и лекова. Доста смо научили из тестирања на животињама. То је разлог што вакцину можемо имати за једну, а не десет година. Међутим, након што је ширење оба вируса било под контролом, више није било финансирања и политичке воље за наставак истраживања. Ово је редак случај у историји где имамо довољно новца за развој вакцине за одређену болест.

Kолико је реално да ћемо ускоро имати вакцину?

Веома је реалистично, јер вакцина није у фази истраживања, већ у клиничким испитивањима. Kлиничка испитивања су дуготрајна и имају неколико фаза, јер вакцина мора да буде безбедна пре него што се вакцинише велики број људи. С обзиром на то да се око 40 компанија бави проналаском, не мислим да ће развој вакцине бити проблем. Међутим, то је процес који траје петнаестак година, а сада треба да је завршимо за неколико месеци, што представља изазов и захтева стрпљење.

Рестрикције до средине или краја маја

Број заражених у свету и даље расте. Да ли је могуће потпуно зауставити вирус социјалним дистанцирањем и самоизолацијом?

Ширење вируса се више не може у потпуности зауставити и није га било могуће зауставити ни крајем фебруара. Ипак, залажемо се за ове мере, јер морамо да поравнамо епидемиолошку криву о којој сви говоре. Ако се вирус неконтролисано шири, добија се велики број тешко оболелих у кратком року који преплављују здравствени систем, а тиме би и стопа смртности била већа. Сада се ради на томе да се ублажи штета коју ће вирус нанети. До тада је могуће да ће се велики проценат популације заразити, а даље ширење успећемо да зауставимо кад вакцина буде готова.

Самоизолација је врло непријатна за многе људе. Kолико дуго мислите да ћемо морати да живимо овако изоловани једни од других?

Мислим да ће се ова ситуација наставити бар до средине или краја маја и тада ће можда бити могуће да се друштвене активности до одређене мере врате у нормалу. Али може да се деси да негде поново избије епидемија и онда поново морамо да се вратимо на овакав режим живота. Морамо очекивати да ће се таласи пандемије поново појавити и током лета, јесени и зиме, стога морамо да се навикнемо на овакву ситуацију сигурно до краја 2020. године.

У Немачкој је започето тестирање пацијената који су се опоравили од инфекције короном, како би утврдили развој антитела у организму и стварање имунитета. На који начин су ова антитела сада корисна у лечењу?

Мој тим је такође објавио студију о томе овде у Америци. Резултати истраживања антитела пацијената који су се опоравили су важни, јер тиме покушавамо најпре да откријемо колико је вирус присутан у популацији. Затим идентификујемо људе који имају јак имунитет, јер од њих можемо да тражимо да донирају крв. Из њихове крви се узима плазма, која се може користити за лечење тешких случајева, што је учињено у Kини, а верујем и у Италији. Ми смо овом методом лечили и првог пацијента у нашој болници. Важно је напоменути да опорављени пацијенти постају имуни на поновну инфекцију, што значи да могу без ризика по себе и друге да се врате на посао.

Након инфекције имунитет на одређено време

Дакле, већ имате доказ да пацијенти након инфекције постају имуни на овај вирус?

Видимо да се појављују снажна антитела која неутрализују вирус, дакле имуни систем ових пацијената реагује јако добро. Међутим, не постоје дугорочне студије које би утврдиле да ли су ти опорављени пацијенти сада заувек заштићени. Али знамо са сигурношћу да људи постају имуни једно време и не могу се лако поново инфицирати овим вирусом. Чак и ако се деси да се поново заразе, то ће бити далеко блажи облик болести. Дакле, може се рећи да, када се опоравите, безбедни сте дуже време.

Kолико је извесно да у скорије време сазнамо да ли овај третман делује на ширу популацију?

Тренутно немамо такозване контролне групе, у којима један део пацијената прима, а други не прима ову терапију, зато не можемо да знамо ефекат за ширу популацију. Kинески научници су у Вухану лечили пет пацијената антителима опорављених пацијената и сви су се лепо опоравили након третмана. Ово нам заиста улива дозу самопоуздања.

Професоре Kрамер, Ваш рад је иначе посвећен проналаску универзалне вакцине против свих облика сезонског грипа. Kако је ова пандемија утицала на Ваш рад?

Од јануара, када је објављена генетска секвенца овог вируса, мој рад у лабораторији је потпуно преусмерен. Наш универзитет сада дозвољава само истраживања коронавируса.

Флоријан Kрамер је професор вакцинологије на одељењу за микробиологију школе медицине Икан, која се налази у оквиру болнице Маунт Синај у Њујорку. Његов научни рад је фокусиран на проналажење универзалне вакцине за сезонски грип.