Како се Канада бори против коронавируса – које се мере поштују и шта им недостаје

Коронавирус је у Канаду стигао крајем јануара и до данас је заражено готово 19.000 људи, а више од 400 особа је преминуло. Вирус се најбрже шири у провинцијама Онтарио и Квебек, док је најмањи раст заражених у Британској Колумбији где су успели да "спусте" криву раста захваљујући мерама које су донете на време. Једна од њих је била забрана путовања током школског пролећног распуста, што друге провинције нису урадиле.

Главни градски трг у Ванкуверу у нормалним условима препун је људи, али већ три недеље је празан. Тек се очекује главни удар коронавируса.

Оно што је исто као у Србији јесте препорука да се остане код куће и не излази ако није неопходно. Нема полицијског часа, нема забране кретања за пензионере, мада је уведена препорука да старији од 70 година не излазе из куће. Многи људи бирају кућни карантин и заиста не излазе напоље или у шетњу, што стручњаци и у Канади препоручују.

Нема јавних окупљања, не сме бити више од 50 људи на једном месту, нема седења у баштама кафића. Углавном су сви затворени.

Ванкувер изгледа као град духова. У главној улици у центру града са продавницама и ресторанима све је затворено. На излозима дрвена заштита како не би били разбијени. Улични криминал већ је у порасту, а очекује се да ће га бити све више.

Како се живи у Канади и које се мере спроводе

Прво, све више људи носи маске и рукавице. Тешко их је и набавити, недељама нема ни њих, ни алкохола, ни средстава за дезинфекцију. Повремено стигну у неке продавнице и распродају се за сат времена, значи једино ако имате среће да сте се баш ту затекли можда их и купите.

Кафа се купује са улице, а ресторани раде само доставу хране. Нико не прима кеш и сви дају попусте како би преживели. Хотели, фризери, козметички салони – све је затворено. У тим делатностима већ је 90 одсто људи остало без посла.

Раде само продавнице хране, апотеке, пошта, сервиси за доставу. Срећом се још све може наручити из оних великих затворених продавница.

Испред отворених продавница ред и прописани размак од два метра. Као и у Србији и у Канади постоји време одређено за старије људе и осетљиве групе попут трудница, али не од 4 ујутру већ углавном између 7 и 10, и свака продавница то одређује за себе.

И као и свуда, прво се распродају средства за чишћење, тоалет-папир и храна, брашно, тестенине, храна у конзерви, некад нема чак ни јаја или млека.

Сви који су остали без посла добиће 500 долара месечно

Све компаније које могу су послале људе да раде од куће. Затворени су факултети и настава се прати онлајн. Не раде школе, ни велики вртићи. Кућни вртићи којих у Канади има највише су отворени и људи воде децу по својој слободној процени, мада и то може да се промени у сваком тренутку и могу да им забране рад.

Позоришта, биоскопи, музеји – ништа осим виртуелних тура. Теретане, базени и спортски центри затворени, али већина њих је плаћање чланарине ставила на паузу како не би изгубили клијенте.

Међународни летови су отказани. Канађанима се не препоручује да било где путују, а затворена је и граница са Америком, што је овде велика ствар, много људи циркулише преко границе јер раде са једне или друге стране. Сви који уђу у Канаду морају у обавезни карантин.

"Ер Канада" је отпустила више од 5.000 и најављује отпуштање још 15.000 људи. Масовни откази се дају људима у производњи, продаји и туризму. Људима се стално дају нове олакшице – превоз је бесплатан, а сви који су због епидемије остали без посла добиће 500 долара месечно.

Банке паузирају плаћање кредита за станове и аутомобиле, а држава ће малим предузећима која имају губитак профита од 30 одсто плаћати 75 процената трошкова за плате запосленима, како би смањили број отказа.

Београд има Сајам, а Ванкувер конференцијски центар 

Добра вест је што здравствени систем реагује брзо ако одете на преглед, али ако нисте хитан случај остајете на листи чекања. Ни у Канади нема довољно тестова. Тестирају се само они за које се озбиљно сумња да имају коронавирус.

Београд има Сајам, а Ванкувер конференцијски центар где је спремно 200 кревета за лакше случајеве.

Оно чега не недостаје – то је дух заједнице. Људи деле информације о томе где је стигла допуна хране, организују се да оду у набавку за оне који не могу да изађу, шаљу им слике јапанских трешања које управо цветају и по којима је Ванкувер познат и сваке вечери у 7 чује се аплауз за здравствене раднике.

Не само аплауз, ватрогасци и полицајци им одају почаст. А онда медицинари на свој начин кажу хвала.