Повратак у нормалност неће бити брз

У Немачкој је почео ускршњи школски распуст, премда су школе већ седмицама затворене. Ипак, у изјавама званичника је 20. април, када се распуст завршава, постављен као својеврсни "дан Д". Влада је најавила да до тада не треба рачунати са попуштањем мера, али шта ће бити након тог датума?

Поједини политичари, попут премијера Северне Рајне - Вестфалије Армина Лашета, тражили су да до тада постоји јасна излазна стратегија на основу којих критеријума ће бити одлучено када и како почиње повратак у нормалност.

Ту дилему коментаришу бројни немачки листови.

"И власт учи током пандемије", пише Зидојче цајтунг. "Али неподношљиво је шта све скрива њен променљиви курс. Са сваком седмицом расте притисак да се не дозволи да пропадну угрожене фирме, као ни уметност, спорт, социјалне установе и људи који не могу више да поднесу самоћу."

Мителдојче цајтунг пише: "Дебата о излазној стратегији мора да се води отворено, искрено и са јединственим резултатом. Не сме се догодити да се рецимо на питање када се поново отварају школе одговара хаотично, свака покрајина за себе, као што је био случај кад су школе затваране. Неке истине би ваљало на време изговорити: још месецима неће бити пуних стадиона, концертних дворана и клубова. Многи ће банкротирати. Немогуће је укључити земљу оном брзином којом је искључена."

"Најважније је већ постигнуто, наиме, сви озбиљно узимају ову болест", пише Пфорцхајмер цајтунг. "Можда ће бити попуштања мера, али само до одстојања од 1,5 метра. На догледно време ћемо морати да се одрекнемо великих приредби и журки. Многи људи сада иду да џогирају. Па, коронавирус је као полумаратон. Тек смо почели и најбоље је да не мислимо све време на циљ."

"Нико не зна колико случајева короне има између Гвајакила (Еквадор) и Мумбаија (Индија). Званични подаци нису употребљиви. Али већ је јасно: и без масовне заразе чекају нас масовне последице", пише Тагесцајтунг.

"Забране кретања које су делимично брутално наметнуте и глобална рецесија одвешће у катастрофу која ће бити далеко гора од последица финансијске кризе 2009. Lockdown и замрзнуту привреду ретко ко може да приушти. У Хамбургу и Минхену је то могуће. Али тешко да је могуће у економијама где надничари спајају крај с крајем, где људи махом раде без уговора и социјалног осигурања, а државне помоћи нема на видику", закључује Тагесцајтунг.