субота, 04. апр 2020, 11:20 -> 11:23

Извор: РТС

Аутор: Јасминка Симић

Коронавирус стопирао свет, са стрепњом се гледа у 2021.

Због пандемије су сви значајни догађаји у свету већ отказани или им то тек предстоји. Уз ограничено кретање становништва, чак и у време предстојећих Ускршњих празника, то значи да ће бити успорен привредни раст у свету.

Усред пандемије ковида-19, сва надања и очекивања на планети усмерена су ка 2021. години. За тада су одложена сва велика спортска и музичка такмичења на челу са Олимпијадом и Евровизијом.

У 2020. гледа се са стрепњом, иако је још одавно означена као кључна година за реформске процесе и циљна у реализовању агенди бројних држава, регионалних и међународних организација.

Примером спортиста и уметника, кренули су економисти и политичари: прикључење Бугарске еврозони планирано за април, одложено је за следећу годину; неизвесно је одржавање самита Европске уније у Загребу о европској перспективи Западног Балкана; а многи се питају да ли ће се одржати амерички избори у новембру, уколико се ванредне мере у овој земљи продуже до краја године.

Све је извесније да ће Ускршњи празници у наредна два викенда протећи у кућама, без уобичајених туристичких путовања у иностранство, или бар до локалних излетишта.

Коронавирус сада диктира ритам историје. Сузбила је потрошачки дух модерног човека који почива на владајућем неолибералном капитализаму, што је добро за штедњу и индивидуални џеп, али не и за глобалну економију оличену у неограниченом кретању људи, капитала и технолошких достигнућа.

Почетком марта, директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева упозорила је да ће раст привреде у овој години бити мањи за 2,9 одсто у односу на претходну. Док су прогнозе Организације за економску сарадњу и развој такве, да ће и без светске рецесије, привредни раст бити нула или негативан у многим привредама, укључујући и највеће.

Зато је председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен затражила масиван европски буџет за период 2021-2027. са јаким инвестиционим подстицајима. Његова форма била би слична чувеном америчком "Маршаловом плану" за послератну обнову Европе.

На том трагу, Француска је предложила мере попут "мораторијума" на дуг афричких земаља, како би се избегло да епидемија разори ионако крхку привреду Африке.

Зашто је корона уз велике људске жртве, постала фактор у креирању нове светске политике? Биће то тема конференција у 2021.