Писмо из Италије, шта чека друге Европљане

"Писмо из Италије: Оно што можемо да вам кажемо о вашој будућности", гласи наслов текста објављеног у Гардијану.

Франческа Меландри је аутор сценарија за ТВ-серије, на пример једне коју знају сва деца или памте сви млади одрасли, "Принцеза Фантагиро". Последње деценије Меландријева се профилисала као књижевница читана и награђивана широм Европе. Њени најпознатији романи су: "Ева спава", "Сви осим мене" или "Изнад површине мора".

У тексту за Гардијан, Франческа Меландри, која већ три седмице живи у условима изолације у Риму, објашњава емотивне последице затварање земље, такозваног "закључавања" пред епидемијом короне.

Како смогнути храброст потребну да се изађе из ноћне море претворене у стварност? У свом тексту Меландријева се обраћа Европљанима "из будућности".

Само заједно

Пишем вам из Италије, што значи да се јављам из ваше будућности. Ми смо тамо где ћете ви бити ускоро. Развој епидемије показује да смо сви повезани у паралелном плесу.

Ми смо само неколико корака даље од вас на стази времена, онако као што је Вухан био неколико седмица испред нас Италијана. Гледамо вас како се понашате управо онако како смо се ми онда понашали. Гурате нам исте аргументе под нос, као што смо ми недавно гурали Кинезима, подељени између оних који кажу "то је само прехлада, чему драма?", и оних који су већ разумели да је драма оправдана.

Док вас гледамо одавде, из ваше будућности, знамо да сте цитирали Орвела и Хобса кад су вам рекли да се затворите у куће. То је у реду, али ускоро ћете бити превише заокупљени другим стварима, а демократске вредности оставити за касније.

Као прво, јешћете много. Не само зато што је то једна од оних малобројних активности које су вам допуштене.

Пажњу ће вам привући на десетине онлајн друштвених група са саветима како да смислено проведете слободно време. У свакој ћете постати члан, али их и заборавити врло брзо. 

Почећете да претражујете кућну библиотеку и читате апокалиптичне романе, али ћете ускоро схватити да вам није ни до тога.

Вратићете се храни и јести, јести... Нећете моћи да спавате. Питаћете се шта се догађа са демократијом, и опет заборавити.

Водићете богати друштвени живот – Месинџер, Вотсап, Скајп, Зум...

Недостајаће вам ваша одрасла деца као никад пре; сазнање да немате појма кад ћете их опет видети оставиће вас без даха.

Стари рачуни и свађе ће постати ирелевантни. Зваћете људе за које сте се заклели да са њима никада више нећете проговорити ни реч, само да бисте их питали: "Еј, како си?" Многе жене ће партнер претући.

Питаћете се шта је са онима који не могу да остану код куће, зато што је немају. Бићете рањиви кад напуштеним улицама кренете у куповину, посебно ако сте жена. Помислићете, да ли колапс друштва тако изгледа? Да ли се он стварно догађа тако брзо? Одбићете да размишљате о томе, а кад се вратите кући, опет ћете навалити да једете.

Угојићете се. Претраживаћете интернет за неки онлајн фитнес.

Смејаћете се. Смејаћете се много. Проваљиваћете црни хумор као никад у животу. Чак и они међу вама који су увек све доживљавали смртно озбиљно, постаће духовити док претресају апсурдност универзума и забијају реторичку поенту "ма, који је уопште смисао живота?".

Договараћете се с пријатељима и љубавницима да се нађете у реду у супермаркету, да се видите барем накратко, док све време дисципиновано стојите на неколико метара размака. 

Правићете листу свих оних ствари које вам не требају.

Кристално јасно ћете схватите праву природу неких људи из вашег окружења. Некад ћете добити потврду за оно што сте већ знали, некад ће вас изненадити.

Нестаће они учени мудријаши који су се донедавно ширили по вестима. Постаће неважни, јер нуде махом иритантне рационализације испражњене од емпатије. Напротив, неки други ће у медијима понудити утеху. Одједном ћете схватити колико су неки људи, на које пре нисте обраћали пажњу, великодушни, племенити, поуздани, прагматични и мудри.

Они који вас зову да кажу како је овај хаос у ствари добра ствар за планету Земљу, помоћи ће вам да ситуацију видите у ширем контексту. Али убрзо ће вам и такви страховито ићи на живце. Изврсно, одговорићете, плућа Земље дишу боље зато што смо преполовили емисију угљен-диоксида, али како да ја платим рачуне идућег месеца?

Видећете да се рађа нови свет, али вам неће бити јасно да ли порођај протиче као мелодрама или хорор.

Пуштаћете музику са отвореног прозора. Кад сте нас видели како певамо опере са балкона, сигурносте помислили "ах, ти Италијани". Али ми знамо да ћете и ви ускоро с прозора да певате песме за подизање духа. А онда кад чујемо да са ваших балкона загрми "I Will Survive", гледаћемо вас у априлу и климати главама, као кад су људи из Вухана, који су певали са прозора у фебруару, климали док су гледали нас у марту.

Многи од вас ће се уљуљкивати у сан са заклетвом да ће се развести чим ова пошаст прође.. 

Људи ће правити децу, много деце.

Она деца коју већ имају, похађаће школу од куће. Доводиће вас до лудила, доводиће вас до врхунске среће.

Старији људи у домаћинству ће се узјогунити и пркосити вам као тинејџери; исцрпљиваће вас непрестане свађе са њима у покушају да их спречите да изађу напоље, инфицирају се и умру.

Покушаћете да не размишљате о усамљеним смртима на одељењима за интензивну негу. Пожелећете да пут којим пролазе медицински радници поспете латицама ружа.

Рећи ће вам да је друштво колективни напор, да сви седите у истом броду. То ће бити истина. Ново искуство колективитета ће заувек променити ваше историјски стечено схватање индивидуалности.

Класне разлике ће бити кључне. Није исто да ли се налазите у изолацији у породичној кући са баштом или у претрпаном стамбеном блоку. Није исто ни за оне који ће наставити да раде од куће, или за оне који ће бити отпуштени. Тај брод у коме сви пловите док се борите против епидемије неће изгледати исто за све, нити је реално исти за свакога. Никад и није био.

Једног тренутка ћете схватити да је страшно. Бићете уплашени. Делићете страх са онима које волите, или ћете га гутати у себи да их не оптеретите.

Поново ћете се најести до пуцања.

То је оно што ми у Италији знамо о вашој будућности. Али то је само кратка прогноза. Ми смо скромни пророци.

Ако поглед уперимо у далеку будућност, у ону која је подједнако непозната и вама и нама, можемо да вам кажемо само једно: када се све ово заврши, више ништа неће бити исто.

Превела Весна Кнежевић