Аустрија у "нормалности” ванредног стања

Прави ефекат владиних мера ће ове седмице вероватно изостати. Врх кривуље нових инфекција се очекивао ових дана, из кризног штаба Владе сада говоре о средини априла.

Прошле ноћи је рапидно порастао број пацијената на интензивној нези, од 26 јуче, на 90 данас. У мање од 24 сата је порастао и број корона пацијената у болницама, са 237 на 542. 

По тренутној статистици, број пацијената са блажом симптоматиком, то су они који се лече код куће, сада износи 89 одсто. 

У нормалним прилликама, аустријске болнице располажу са нешто више од две ипо хиљаде кревета на интензивним одељењима. За поређење, по становништву десет пута већа Немачка има их 28.000. 

Дисциплина остаје кључна реч владиних мера. Дисциплина, дуги дах и стрпљење, јер је већ сада јасно да се ни једно друштво месецима неће бавити ничим другим него како победити корону, а не изгубити привреду. Како преживети, а не изгубити основицу преживљавања. 

Потрага за крвицима

Ко је у Аустрији највише крив, зна се – скијашка туристичка бранша у Тиролу. Државно тужилаштво већ испитује све детаље око случаја у скијашком центру Ишгл, где се две седмице прећуткивао случај заразе запосленог у густо посећеном бару "Kicloh". 

Тирол и даље има највећи број оболелих, добар део инфицираних и у осталим аустријским покрајинама такође изворно потиче одатле. 

Наравно, епидемија би владала у Аустрији и без тако еклатантног примера као што је тиролски, али би бројеви били други. 

Ко је крив глобално, то је друга ствар. У дебате да ли је вирус "кинески" или "амерички", аустријска влада се не меша, а и велики медији су врло опрезни да директно оптуже неку страну или да "сасвим поуздано" тврде да је вирус дизајниран у некој био-лабораторији. 

Напротив, у свим већим и озбиљним медијима се појављују разговори са виролозима или компилације из специјалистичке литературе, у којијма се потврђује природни настанак вируса корона.

Кинеском руководству се замера да је две седмице прикривало стање ствари, затварало очи пред бројним случајевима атипичне агресивне упале плућа, приморавало медицинско особље да ради без заштите, а тек онда кренуло у озбиљну битку са вирусом. 

"Кашњење од две седмице" постаје рефрен свих националних мера за сузбијање епидемије короне, свуде по свету. После неверице и оклевања од отприлике две седмице, све европске владе крећу са сличним програмом затварања јавног живота. 

Кад ових дана показује ток епидемије у другим европским земљама, национална телевизија ОРФ преклапа графике тако да не рачуна датум, већ тачку избијања епидемије. Ти симулацијски модели, иза којих стоји Технички универзитет у Бечу, доказују да је кривуља којом расту инфекције свуда иста.

И аустријски канцелар Курц ових дана даје интервјује у којима признаје да је реаговао касно. Колико? Са увођењем ригорозних мера се каснило око две седмице. Било би још касније да га израелски премијер Нетанјаху није упозорио да ствар схвати озбиљно, каже Курц. 

Да ли мере владе доносе резултате? Још не знам, одговара Курц, и додаје "није мој посао да лажем становништво". 

Повратак у Србију  

Протеклих дана се ситуација са српским држављанима који се враћају у Србију поново заоштрила, истина далеко испод размера од прошле среде. 

Група од 70-ак људи, што у приватним возилима, што у аутобусима из Луксембурга, Белгије, Немачке, Аустрије и Италије (!) данима је покушавала да пређе затворену аустријско-мађарску границу и отпутује до затворене мађарско-српске.  

За разлику од првог таласа прошле седмице, овај последњи талас је настао након што је Београд објавио да затворио границе. У сарадњи са аустријским, мађарским и српским властима, нађено је решење и конвој је пропуштен. 

У ситуацији стриктног затварања европских граница за проток људи, такве ситуације постају дивовски изазов за малобројно особље српске амбасаде у Бечу. 

И није то наравно само српски проблем. Пре три дана је аустријски министар спољних послова Шаленберг упозорио аустријске држављане по (за Европу) егзотичним дестинацијама по свету, или су чак кренули на одмор након што је Беч најавио увођење рестриктивних мера "да Министарство спољних послова није тур-оператер". 

Проблем је био у томе да су поједини грађани покушавали да преговарају са Министарством кад ће им држава послати авионе за евакуацију. Неки су тражили "каснији термин", зато што су уплатили још један трекинг у Аустралији, или говорили да би радо остали на плажи још који дан код лепог времена. 

Што се тиче српских држављана који, како каже Маша Грим из српске амбасаде у Бечу, и даље називају и најављују да би кренули у Србију, њима се саветује да остану ту где јесу до краја епидемије.

Одлуком Аустријског министарства полиције, нико ко се у тренутку затварања државних граница затекао у Аустрији без визе, дакле радници на црно, са визом која је истекла, или преко рока од 90 дана за који није потребна виза, неће имати проблема са аустријским властима. 

Страни држављани, мисли се и на српске, моле се да се јаве полицији ради евиденције, "а ако то из било ког разлога није могуће, Министарство им гарантује да неће кривичног одговарати, као и да њихов нерегулисани боравак у Аустрији док су на снази владине ванредне мере за сузбијање епидемије, неће имати никакве негативне последице кад буду тражили нову визу". 

У борби са коронавирусом, Аустрија се налази у критичној фази. Затварање граница, ограничавање јавног живота, прелазак на "ратну" економију – све то је 10. марта најављено и поступно уведено не да би се спречила епидемија, јер је већ тада било касно, већ да би се спречио колапс здравства.  

Идеја је била чувати здравствени систем и његову оперативност за продужену епидемију нижих бројева. 

Да ли та стратегија даје резултате је неизвесно. Још пре неколико дана, по информацијама Министарства здравља је 97 одсто оболелих у Аустрији показивало благе симптоме, а од преостала три одсто је само мањи део пацијената лежао на интензивним одељењима.