Очекивали смо крај епидемије, а сви се питају како смо дошли до скоро 100 заражених дневно

Срђа Јанковић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да је потенцијално забрињавајућа ситуација што се број заражених на дневном нивоу приближава броју сто.

"То значи да још немамо убрзано ширење заразе у популацији какво смо имали, нити мислим да можемо доћи опет у ону фазу каква је била иницијално, али то што се одржава број новооболелих из дана у дан показује да је вирус и даље ту и да би требало мало стегнути обруч око вируса и мало ригорозније сузбијати епидемију да не би дошло до разбуктавања", наводи Јанковић.

На питање како смо дошли опет до броја од скоро сто оболелих дневно, Јанковић каже да се то сви питају, јер су очекивали крај епидемије.

"Силазна путања епидемије је била евидентна, али очигледно потенцијал вируса да се преноси са особе на особу чак и овим летњим месецима када он јесте за нијансу ослабљен још постоји и то што су мере замењене препорукама у суштини значи да је акценат стављен на нашу колективну и индивидуалну свест. У неком тренутку можда је прерано изгледало као да је све завршено и сада смо опоменути да није и да треба још да се боримо са овим вирусом", додао је Јанковић.

Указао је да, када је реч о окупљањима, сам број људи који се окупи није разлог за забрану и да је зато дошло до попуштања, али је нужни предуслов био да се раздаљина међу људима на тим окупљањима одржава, тако да дистанца онемогући преношење вируса или да га значајно смањи.

"Зашто то није на свим окупљањима било могуће спровести – то завређује детаљније анализе", рекао је Јанковић.

Указао је да, када је реч о дербију, то је ситуација која је набијена емоцијама, и није било лако остати на дистанци, али да то може и да нас кошта.

"Једна од опција усвајање обавезног ношења маски" 

Када је реч о ношењу маски у превозу и продавницама, каже да је једна од опција усвајање обавезног ношења маски.

"Организационо, то је наравно велики задатак, одредити како би систем финкционисао, надзор и контрола, али суштина је да се спроведе. Суштина је у овој фази, да бисмо сузбили епидемију, до краја ношење маски у затвореном простору и тамо где долази до контаката међу људима, што јесте врло снажна препорука и неопходно је да то радимо", рекао је Јанковић.

Данас се очекује састанак Кризног штаба, а Јанковић каже да лично очекује да мере које су на нивоу препорука – укључујући и ношење маски и дистанцу и максимални број људи који може да се окупи – пређу у законску снагу.

"То је правац у коме бих ја лично размишљао, а шта ће одлучити Кризни штаб, сазнаћемо после састанка", рекао је Јанковић.

Све је већи број асимптоматских случајева вируса, а Јанковић каже да у овом тренутку немају доказе да вирус биолошки слаби.

"То је нешто што очекујемо од еволуције вируса када су дуже у контакту са својим домаћинима, зато што природна селекција фаворизује оне патогене организме који ће се у већој мери умножавати и ширити", објаснио је Јанковић.

Пре су објашњења, како каже Јанковић, да је мање вируса у оптицају, да је мања такозвана инфективна доза и да је он ослабљен можда и временским условима па је више асимптоматских случајева.

На питање да ли то значи да је боље да се сада заразимо, Јанковић каже да то не би подржао, јер је јако тешко контролисати тај процес.

Додао је да је Шведска флертовала са том идејом и то није давало жељене резултате, јер је њихов степен прокужености далеко од колективног имунитета.

"У овом тренутку је сврсисходно ипак не дозвољавати ширење заразе, јер докле год ми пустимо вирус да се шири у популацији која није имуна и која се није срела с њим, увек постоји ризик да он пронађе осетљиве особе", наглсио је Јанковић.

Како се води евиденција умрлих од ковида 19 

На питање како се води евиденција умрлих од короне, будући да је портал javno.rs јуче објавио текст којим доводи у сумњу званичне податке, Јанковић каже да се нада да ће то бити рашчишћено што пре.

"За контролу података задужен је институт 'Батут' и ја се надам да ће они изаћи са тачним подацима и да ће свака дилема бити разрешена", додао је Јанковић.

Оно што ја као имунолог могу да кажем: није свако ко је позитиван на тесту и ко премине из неког разлога умро од ковида 19, истиче Јанковић.

"Наравно, води се рачуна да ли је вирус узрочно допринео том смртном исходу, односно да ли је постојала клиничка слика и компликације болести ковид 19 које су стајале до тог смртног исхода. То не значи, с друге стране, ако је неко имао друге болести да аутоматски нећемо приписати то ковиду ако је ковид био она последња кап или језичак на ваги који је напросто човека који са својом болешћу могао да живи довео до смртне опасности", обајснио је Јанковић.

"Суштина је да се процени да ли је била пресудна и битна улога те инфекције у смртном исходу, ја бих тако објаснио уколико постоји раскорак између укупног броја умрлих и умрлих од ковида", закључио је Јанковић.