Зашто је тихо прокужавање добра ствар и ко нипошто не сме да се зарази

Директор Института за јавно здравље Војводине др Владимир Петровић каже да се у Војводини свакодневно белeжи једноцифрени број новозаражених. Истиче да охрабрује то што је реч о благим или асимптоматским случајевима.

Ипак, како објашњава, нема доказа да се вируленција смањује.

"Када се преноси кроз осетљиву популацију повећава се вируленција, односно степен штетности, а сада је мања инфективна доза, односно мање клица које се преносе, јер је висока температура, а нижа влажност ваздуха. Самим тим, мања количина клица изазива блажу клиничку слику, или је не изазове", објашњава др Петровић.

Епидемиолози су се надали да ћемо досад имати топлије дане, што би могло да помогне у овом случају.

"Овај јун није био право лето како смо се надали, имали смо свега три изузетно топла дана, остало пре личи на рану јесен него на рано лето. То доприноси томе да се региструју случајеви", навео је директор Института за јавно здравље Војводине.

Очекује да ће током лета наставити да се бележе нови случајеви, али са ниском дневном стопом оболевања, а можда буде и дана када не буде новозаражених. То смо и очекивали, каже др Петровић.

Тихо прокужавање 

Др Петровић појашњава да је добро имати тихо прокужавање, мада не код целокупне популације. Оно што није добро је масовно оболевање у једном дану због присуства одређеним догађајима.

"Тихо прокужавање је добро у одређеним колективима јер тако повећавамо ниво колективног имунитета, да бисмо имали имунитет на јесен, када се опет очекује више тешких случајева", истиче директор Института за јавно здравље Војводине.

Колективни имунитет може да се стекне само тако што се вирус преболи, или се вакцинише.

"Вакцина није на видику пре јесени 2021. До онда ћемо морати да примењујемо мере карантина када је хладније и тихо прокужавање када је топлије време", рекао је др Петровић.

Која популација не сме да се прокужава 

Одређене категорије становништва не смеју да се прокужавају, па зато треба спречити да вирус уђе у популацију корисника геронтолошких центара и пацијената установа за дуготрајно лечење.

Такође, не треба прокужавати хроничне болеснике и старије од 65 година.

Хронични болесници у популацији морају пре свега да одржавају физичку дистанцу и да носе заштитне маске, пре свега у затвореном простору, јер су у већем ризику чак и ако је клица која се преноси мала.

Најугроженији су они који имају повишен крвни притисак, кардиоваскуларне болести, особе  које имају шећерну болест, хроничне плућне болести попут астме. Др Петровић истиче да се све више показује да је гојазност фактор, па се таквим особама препоручује да се здравије хране.

Да ли нас очекује други талас

Др Петровић истиче да, према подацима са терена, имамо присуство благих и асимптоматских случајева, што не представља опасност за оне који се тако заразе.

До јесени се не очекује тежи талас, али од јесени се могу очекивати мере као што су биле у марту - комбинација карантина и самоизолације.

Међутим, ако буде између 40 и 60 одсто прокужених, можемо очекивати да ситуација остане као и током лета. Ако буде преко 60 одсто прокужених, имаћемо само појединачне случајеве, рекао је директор Института за јавно здравље Војводине.