Др Ивана Милошевић: Поштујте мере, не можемо све одједном да збринемо

Иако радни дан на Инфективној клиници увек почиње у исто време, крај дана зависи од ситуације на терену.

"Ми долазимо рано ујутру, императив је да видимо какво је стање болесника и онда се ту оријентишемо. Заједно правимо визите, продужавамо терапију и планирамо шта се ради даље", наводи доц. др Ивана Милошевић.

На клиници су у пуној опреми. Најважније је, објашњава правилно скинути опрему, јер тада постоји могућност да се зарази.

Пошто је реч о новој болести, много је непознаница. Иако је и сама лечила пацијенте током више епидемија, ова јој је најтежа, како због броја пацијената, тако и због тога што је реч о новом вирусу од којег се не можемо заштитити вакцином.

Иако је данас на конференцији речено да "изгледа као да је кривуља заравњена", лекари и даље имају константан прилив нових болесника.

Како коронавирус улази у организам 

Докторка Милошевић истиче да је реч о респираторној инфекцији, која у организам улази преко слузокоже носа, ждрела (уста) и конјуктиве (очи).

"Зато се инсистира на адекватној хигијени руку и да се не дира лице. На површинама које је инфицирани додиривао може бити вируса који се тако могу пренети", упозорава Милошевићева.

На то како ће се болест код пацијента развити зависи од више фактора - од пола, животне доби, претходног здравственог стања, гојазности, можда чак и од количине вируса који уђе у организам, мада је то засад спекулација, истиче Милошевићева.

"Након уласка вируса, код највећег процента пацијената, осамдесет одсто, развија се блага клиничка слика која не захтева лечење у болници, па можда чак ни да се јави лекарима, али стање 20 одсто заражених захтева пријем у болницу. Један део и лечење на интензивној нези", наводи др Милошевић.

Како болест напредује

Сам развој болести зависи од пацијента до пацијента. Лекари прате колика је температура пацијената и посебно су забринути када се она дуго одржава.

Такође, прати се и сатурација, односно проценат кисеоника у крви - ако пада, потребна је посебна пажња.

Код оних који се не опораве на примену кисеоника, у кратком периоду долази до напредовања болести и оштећења функција плућа и због тога пацијенти тада морају да иду на респиратор.

"Долази до нарушавања равнотеже организма, јер систем органа који је нарушен утиче на друге. Није борба само за плућа, већ и за друге системе", објашњава Милошевићева.

У неким случајевим виде код болесника да имају повишене трансаминазе, али део поремећаја тих ензима јетре тумаче применом лекова, што често не треба да забрињава.

"Познато је да вирус може да доведе и до оштећења јетре, што неће да угрози живот", рекла је Милошевићева, али је и истакла да највише трпе плућа и кардиоваскуларни систем.

Из искуства се зна да може да дође до фиброзе плућа, што је неповратно оштећење, док, рецимо, акутно оштећење бубрега до којег долази може да се реши хемодијализом.

Колики је пут од заразе до респиратора

На питање колико брзо се долази до тешког стања, докторка Милошевић истиче да није реч о сатима, већ више дана.

Они који имају благу клиничку слику не треба да буду у страху. Да није тако, пацијенте са лакшом клиничком сликом не би слали у привремене болнице, напомиње Милошевићева.

Говорећи о терапији која се примењује, Милошевићева је рекла да су аутори на које се у раду ослањају имали позитивно искуство са хлорокином и неким другим лековима, али да је рано причати о терапији за Ковид-19.

Како разликовати Ковид-19 од алергије

Поједини симптоми које имају они који болују од алергије на полен исти су као и симптоми Ковида-19. Међутим, може да се разликује.

"Они који имају алергију, имају је сваког пролећа и знају да препознају симптоме. Када узму антихистаминике долази до олакшања и немају повишену температуру", наводи др Милошевић.

Код коронавируса се поред кашља јављају и малаксалост, болови у мишићима и зглобовима,  као код симптома грипа.

Иако у мањем обиму, вируса грипа у Србији још има. У почетку се паралелно радио и тест на грип и на коронавирус. Сада, када је негативан тест на коронавирус, ради се тест на грип.

Ако сте већ заражени не можете се "више заразити" 

Има оних који мисле да није добро да бораве у привременим болницама, јер тамо има оних "који више кашљу".

Докторка Милошевић истиче да та примедба не стоји. "У привременој болници концепт је да су сви позитивни, имају исту болест. Неће се болест погоршати јер други болесник кашље. Ако га већ имате, не можете горе да се заразите", поручује др Милошевић.

Период инкубације од тренутка заражавања траје до 14 дана, а најчешће од пет до седам дана. При крају тог периода је велика инфективност, као и првог дана болести. Пацијент може друго да лучи вирус после тога, и преко 33 дана, али је најзаразнији у том периоду, наводи докторка.

Фактор време

Иако статистика показује да од грипа умре више људи, разлика је временски период у ком се то догоди, појашњава Милошевићева.

"Ми смо овакву ситуацију имали, иако не са оволиким бројем оболелих, када је био пандемијски грип, 2009. на 2010. годину, свињски грип. Кад је реч о сезонском, значајан број људи умре, али за сезонски имамо неки имунитет, вакцину, специфичан лек. Тај број мртвих се посматра у функцији времена, са сезонским никада нисмо одједном у три болнице примали болеснике. Ово се догађа у кратком временском периоду", наводи др Милошевић.

Британија је покушала да проба да се "прокужи" нација, да што више људи стекне природни имунитет, али су од тога одустали.

То би, истиче др Милошевић, било добро да не захтева болничко лечење и то на интензивној нези.

"Када се захтева лечење у болници и на интензивној нези, када се не предузме превентива, значи да ће се превазићи здравствени систем. Показаће време да ли су то касно схватили. Зато стално инсистирамо, поштујте мере, било би страшно да не можемо све да збринемо", рекла је др Милошевић.

Колико има заражених 

Процене су да око 20 одсто захтева болничко лечење, тако да би број заражених могао да се процени тако што би се број тих пацијената помножио са пет, а можда чак и са 10, каже докторка.

Да би се неко сматрао излеченим, потребно је да има два узастопна негативна пи-си-ар (PCR) теста, а након тога иде још 14 дана у изолацију, јер су пацијенти тада пријемчиви за друге инфекције.

Сам процес лечења оних који немају тешке симптоме је око четири недеље.

Засад се не зна да ли, након што смо једном прележали Ковид-19, можемо опет да се заразимо.