Кисић Тепавчевић: Очигледно да није довољан број људи озбиљно схватио мере

Заменица директора Института за јавно здравље "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић каже за РТС да нови подаци о зараженима и преминулима указују на то да се мере социјалног дистанцирања нису поштовале ни након увођења ванредног стања. Хирург и директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС Лазар Давидовић наводи да се оперишу само хитни и неодложни случајеви.

Дарија Кисић Тепавчевић је, поводом значајног скока броја заражених, узимајући у обзир период инкубације оценила да се већина тих људи заразила када су мере и ванредно стање већ били уведени.

Извесно је да мора да се оствари близак контакт, мањи од два метра, тако да је очигледно таква врста дружења настављена и након увођења мера, рекла је Кисић Тепавчевићева у специјалном издању емисије Око.

"Различита су могућности, али очигледно довољан број људи није озбиљно схватио колико је то наше једино оружје у борби против ове болести, а немамо ни вакцину ни лек. Једино што можемо је да се удаљимо једни од других на безбедну раздаљину", апелује Дарија Кисић Тепавчевић.

Каже да је логично да је у Београду највећи број потврђених случајева, јер има највише становника.

У градовима где се појавило сразмерно више заражених, као указује, највише су допринела окупљања.

Човек је најзаразнији непосредно пре и после појаве симптома

Она истиче да постоји могућност да особа која је била резервоар заразе не показује никакве симптоме, осећа се здраво.

То значи, како је рекла, да је или у инкубацијском периоду или има асимптоматски облик инфекције.

Човек је најзаразнији 48 сати пред крај инкубационог периода и на почетку појаве симптома.

"Постоје особе које током читавог тока болести не испољавају никакве симптоме, али могу да заразе друге", наводи Дарија Кисић Тепавчевић.

Она је објаснила да се та особа може посматрати као потенцијална темпирана бомба али је, са друге стране, добро што су многи кроз те асимптоматске облике инфекције стекли имунитет, чиме полако граде наш колективни имунитет.

"Када би овог момента заиста сви поштовали мере и да нико не дође у контакт са другом особом која омогућује пренос заразе, након истека периода инкубације ми бисмо имали нула новооболелих", наглашава Дарија Кисић Тепавчевић.

"Прање руку нема алтернативу"

Говорећи о средствима заштите, рекла је да маска има своју улогу, пре свега на местима где се окупља већи број људи, као што су продавнице.

Што се тиче рукавица, поручује да, и ако их носимо, прање руку нема алтернативу.

Када се иде у продавницу има смисла носити и рукавице али, додаје, то према неким истраживањима има само психолошки ефекат.

"Чак и ако се на вашој руци нађе заразна болест, улазно место није кожа, чак и ако имате неке ране. Ако оперете руке након тога, то је онда одговарајућа превентивна мера. Само је битно да предмет не ставите у уста, нос, на слузокожу респираторног тракта", објашњава Дарија Кисић Тепавчевић.

"Оперишу се само хитни и неодложни случајеви"

Хирург и директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС Лазар Давидовић наводи да се оперишу само хитни и неодложни случајеви.

Истиче да је за 90 одсто смањен операциони програм и додаје да постоји одговарајући поступак ако се сумња да је пацијент позитиван.

"Максимално поштујемо све мере заштите када су у питању болесници код којих се сумња на инфекцију коронавирусом", истиче Давидовић.

Контактирао је, каже, са колегама из других земаља, посебно из Милана. Наглашава да ситуације у којој смо ми и они не могу да се упореде.

"Ако упоредимо било који дан епидемије у којој смо ми, са таквим даном у Италији, Француској, Шпанији, имајући у виду број новозаражених, хоспитализованих, преминулих – сви аргументи су на нашој страни", наглашава Давидовић.

Наводи да се сваки дан на Клиници налази шест лекара и да нема састанака у затвореним просторијама, док се на оним који морају бити одржани, одржава адекватна дистанца.