Nepredvidivi "Azuri"

Mnogo štošta se izdešavalo u italijanskom fudbalu od 2006. godine, kada su na volšeban način postali prvaci sveta po četvrti put. Čak i pre toga, na Apeninskom poluostrvu prestao je da se igra najbolji fudbal, ali to ne znači da su uzbuđenja izostala. Brojne afere i ustaljena korupcija podrivali su "kalčo" koji je pored kredibiliteta kod navijača, gubio i na samom kvalitetu.

Ćezare Prandeli, međutim, doneo je stabilnost i mirnoću grupi neosporno kvalitetnih igrača od trenutka kada je 2010. godine preuzeo kormilo. On je seo na užarenu stolicu nakon jednog od najbleđih pokušaja odbrane svetskog trona, kada je Italija otišla iz Južne Afrike a da se još ni koferi nisu sasvim raspakovali. „Azuri" su završili poslednji u grupi, iza Paragvaja, Slovačke i Novog Zelanda.

Ali način na koji su se Italijani plasirali na ovo Evropski prvenstvo, što je ljubiteljima fudbala u Srbiji itekako poznato, je podosta impresivan. Italija nije poražena, a uz to primila je samo dva pogotka. Dovoljno da se podgreju ambicije nikad zadovoljne italijanske sportske javnosti. Poraz od Rusije, na jedinom pripremnom susretu uoči prvenstva, na kome su inače primili više golova nego u celokupnim kvalifikacijama, nije nikoga obeshrabrio.

Njihov skor od 26 poena u kvalifikacijama, iz deset utakmica, je nacionalni rekord. Ne računajući šest odigranih minuta sa našom selekcijom u Đenovi, Italija nije primila pogodak 625 minuta, između mečeva sa Estonijom u septembru 2010. godine i gola na Marakani 13 meseci potom.

"Moj tim želi da ujedini Italijane, ne da ih deli. Mi imamo ideje, osećanja i smisao za altruizam. Svi o nama sude na osnovu rezultata, a mislim da smo već uradili dosta. Sada se fokusiramo na ono glavno, na turnir u Poljskoj i Ukrajini. Verujem da će tim nastaviti u ritmu u kom je i krenuo", izjavio je Ćezare Prandeli, „Don Kihot" italijanskog fudbala.

Inače, koliko Italijanima nikada nije falilo uspeha, ili možda sreće, kada su u pitanju planetarni šampionati, toliko su uvek ostajali bez istog na Evropskim prvenstvima. Istina, Italija je bila prvak Starog kontinenta davne 1968. godine, pod palicom trenera Ferućija Valkaređija i sa Dinom Zofom na golu. Stariji navijači sećaju se da je u rimskom finalu Italija bila bolja od Jugoslavije, ali tek nakon ponovljenog susreta. U prvom je bilo 1:1.

Jako blizu ponavljanja tog uspeha bili su i 2000. godine, ali im je tron iz ruku otrgnuo Silvan Viltor izjednačujućim pogotkom u poslednjim trenucima velikog finala. David Trezege, zlatnim golom u produžecima, samo je dokrajčio grogiranog protivnika.

Polufinala 1980. i 1988. godine takođe su nešto čime se Italijani imaju podičiti. Pre četiri godine, pod vođstvom Roberta Donadonija, Italija je ispala u četvrtfinalu, tek nakon jedanaesteraca, posle 120 minuta bez golova sa budućim prvakom Španijom.

Da li ikoga čudi i to što su Italijani rekorderi kada su u pitanju uzastopni minuti bez primljenog pogotka na Evropskom prvenstvu?

Alesandro Del Pjero, koga na veliku žalost ne samo Italijana, nećemo gledati u Poljskoj i Ukrajini, jedan je od pet igrača koji su igrali na četiri završna turnira kontinentalnog šampionata.

Od Italijana na takmičenjima ovog tipa, pa tako i sada, može da se očekuje gotovo sve. Da ovo nije preterivanje, može da potvrdi svako ko je ikada gledao „azure" kako se muče u grupnoj fazi nekog takmičenja, kako golovima iz poluprilika dolaze do minimalnih pobeda, i na kraju, kako sa najvišeg postolja gledaju reprezentacije objektivno bolje od sebe.

Ove godine, i pored opterećenja prouzrokovana konfuznom situacijom u domovini, Italija će se predstaviti sa dosta solidnom ekipom, koja ako se stvari u i oko reprezentacije slože na pravi način, može daleko.

Italija ne Evropskom prvenstvu nastupa u Grupi C, gde će joj protivnici biti Španija, Hrvatska i Irska. Utakmice sa njima igraće upravo u ovom redosledu, u Gdanjsku i Poznanj.

Ćezare Prandeli opredeli ose za sledeće igrače:

Golmani: Đanluiđi Bufon, Morgan De Sanktis, Salvatore Sirigu

Odbrana: Đorđo Kjelini, Kristijan Mađo, Angelo Ogbona, Federiko Baljzareti, Ignjacio Abate, Leonardo Bonući, Andrea Barzalji

Sredina terena: Tijago Mota, Emanuele Gaćerini, Klaudio Markizio, Rikardo Montolivo, Danijele De Rosi, Andrea Pirlo, Alesandro Diamanti, Antonio Noćerino

Napad: Mario Baloteli, Antonio Kasano, Fabio Borini, Antonio Di Natale, Sebastijan Đovinko