Utisak posle utakmice sa Kamerunom je da Srbija ne da nije smela da primi tri gola već nije smela da ne postigne bar još toliko.

Dominacija u posedu lopte, kontrolisanju igre na sredini terena i šutevima ka golu rivala ostaće samo bleda uteha za najpozitivnije navijače koji kažu: šteta, na momente smo igrali baš dobro.

Propuštene šanse na početku utakmice 

Počelo je silovito, navaljivali su fudbaleri Srbije. Aleksandar Mitrović zatresao je stativu, a nekoliko minuta potom, uplašena reprezentacija Kameruna loše je reagovala nakon čega se lopta odbila do srpskog napadača koji je pomalo zatečen situacijom loptu poslao pored gola.

Da ponovo neće sve ići kako priželjkujemo demonstritali su "neustrašivi lavovi" na sredini prvog poluvremena. Usledio je trenutak koji je raspoložene navijače Srbije širom sveta vratio u svoje stolice. Desilo se ono što se obično dešava ekipi koja propusti dobre šanse na početku utakmice.

Kamerun je posle prekida, onda kada se to najmanje očekivalo, došao do prednosti.

Gol je primljen posle greške: prvo korner pa olako, nespretno, prave kiks nedopustiv na ovom nivou fudbala.

Adrenalin u nadoknadi prvog poluvremena, presing na početku drugog 

Nadu su nam brzo vratili izabranici selektora Piksija. Nadmoć u visini i snazi iskoristio je Strahinja Pavlović i uzvratio istom merom, posle prekida. Oh, kako je Srbija igrala tih desetak minuta do kraja poluvremena. Nizao se napad za napadom, pretnja za pretnjom, a Kamerunci su bili prilično rasejani.

U nadoknadi prvog poluvremena SMS je poslao poruku navijačima da će se tek igrati utakmica. Bila je to sigurno velika injekcija adrenalina i raspoloženja u svlačionici Srbije na poluvremenu.

Počeli smo kako smo zatvorili prvo poluvreme, presingom i akcijama, to se ubrzo i isplatilo. Posle jedne od najboljih akcija na šampionatu i jedne od najboljih akcija Srbije u istoriji reprezentacije, Mitrović je rutinski udvostručio prednost.

Izlazak Strahinje Pavlovića iz igre i – prinudno sletanje 

I najvećim poznavaocima fudbala ostalo je nejasno šta se događalo narednih 20 minuta na terenu. Igra Srbije je praktično nestala, Kamerunci su uspeli da se oslobode pritiska uvidevši da su brži i da se "orlovi" ponašaju kao da nisu jedno jato, te da rupe u odbrani mogu da kazne kontrama. To se i dogodilo.

Potpomognuti izlaskom sa terena Strahinje Pavlovića, koji je povredio primicač, iskoristili su prazninu koja se pojavila u odbrani "orlova".

Dva puta smo pravili ofsajd zamku tamo gde to ne sme da se radi, na sredini terena. Primili smo dva identična gola i umesto da vodimo sa tri ili četiri gola prednosti, vratili smo se na početak.

Napadala je Srbija do kraja meča, Piksi je izmenama osvežio ekipu. Bilo je šansi, bilo je uzbuđenja, ali ne i onog koje bi nam donelo radost po završetku meča. Rezultat je ostao nepromenjen.

Ponovo smo došli u situaciju da zavisimo od nekog drugog, da bi zavisili sami od sebe. Čekamo Brazil i Švajcarsku pa da vidimo na čemu smo. Uvek smo voleli da idemo težim, trnovitijim putem, to je i selektorov zaključak, nažalost, tako će biti i sada.

Ako prođemo grupu, sve će imati posebnu draž, ako se let "orlova" u Kataru ipak završi, ostaće gorak ukus na koji nismo navikli od ovog selektora i igrača.