Jesen, i život sa smislom zbog mundijalskih "staraca"

Poznato je da je književnik Crnjanski bio ljubitelj sporta, a ponajviše fudbala, čak je u jednom periodu života bio aktivan igrač, doduše veteranske ekipe Jugoslavije, za koju su nastupali brojni reprezentativci koji su igrali na prvom Mundijalu u Urugvaju 1930. godine.

Uz to, bio je i jedan od osnivača sportskog magazina "Sportist", a u intervjuu za taj časopis istakao je da bi više voleo da igra u prvom timu Jugoslavije, nego da opet dobije nagradu Akademije.

Veštom fikcijom, mogla bi se bez skrnavljenja, konstruisati neka nova, pozitivnija misao Crnjanskog, koja bi bila upućena fragmentima života, poput fudbala, Mundijala ili igrača što će verovatno u Kataru poslednji put igrati na četvorogodišnjem susretu najboljih selekcija sveta.

S tim što bi i ta nova misao na koncu zvučala slično, kao ona sa prve strane "Dnevnika o Čarnojeviću", barem onim fudbalskim zanesenjacima čija su generacija fudbaleri koji igraju poslednji tango uz melanholične zvuke fada.

Cinici bi za organizaciju i manifestaciju Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru rekli da je reč o gomili novca koja trči za loptom, i još većem obilju para koja sa tribina, tačnije iz svečanih loža posmatra sve ostale detalje na i izvan terena, uključujući i one moderne nacionalne ratove među navijačima.

S druge strane, oni koji romantičarski pristupaju fudbalu, reći će da je Mundijal poslednja kapija odbrane i kada ona nestane kupiće kartu za bioskop prošlosti gde će glavne glumce posmatrati uz pomešane osećaje nostalgije, sreće, ljubavi, bola i tuge.

Svetsko prvenstvo u Kataru po mnogim parametrima biće najjedinstvenije. Prvo, zasigurno je najpolitizovanije u dugoj istoriji Mundijala, drugo, verovatno poslednje dvojici najboljih fudbalera na svetu koji su ikada igrali magičnu devedesominutnu igru, razume se pored Maradone i Pelea.

Ronaldo u dresu Portugalije

Kristijano Ronaldo dos Santos Aveiro rođen je 1985. godine, a za reprezentaciju Portugalije debitovao je sa 18 godina na utakmici protiv selekcije Kazahstana.

Od tada je odigrao preko 190 utakmica, što ga čini igračem sa najvećim brojem mečeva u nacionalnom dresu, a sa 111 golova (do sada) na međunarodnom nivou, on je najbolji strelac reprezentativnog fudbala svih vremena.

Prvi gol na velikim takmičenjima postigao je u prvom meču Evropskog prvenstva 2004. protiv docnijeg šampiona, Grčke.

Kapiten je postao 2008. godine, a na Evropskom prvenstvu 2012. vodio je Portugal do polufinala. Reprezentativnu karijeru, do sada, krunisao je osvajanjem Evropskog prvenstva 2016.

U nazovimo Ronaldovoj eri, Portugalija na Mundijalima nije imala većih uspeha ili najveći uspeh im je četvrto mesto u Nemačkoj 2006.

Te godine, Ronaldo je debitovao na Svetskom prvenstvu u dresu reprezentacije. U prvoj utakmici protiv Angole dobio je žuti karton u 26. minutu, napustivši teren na početku drugog dela meča.

Prvi gol na Svetskom prvenstvu u fudbalu Ronaldo je postigao u sledećem meču protiv Irana. Izveo je jedanaesterac u 80. minutu i doneo pobedu svom timu.

Pokazalo se da surovi profesionalac, uprkos osporavanjima, ruši starosne barijere. 37-godišnji Ronaldo verovatno će na Svetskom prvenstvu u Kataru poslednji put igrati utakmice Mundijala u dresu nacionalnog tima.

Nekada se čini da na terenu izgleda kao da je deceniju ili dve mlađi, možda neće biti čuđenja ako Kristijano zaigra i u Americi, ukoliko se njegova selekcija plasira na iduće Svetsko prvenstvo.

Međutim, a u vezi sa aktuelnim turnirom, on je bio osporavan od mnogih trenera, zbog broja godina. No, ne znamo šta nosi dan, a šta noć i u kakvoj ulozi ćemo gledati Ronalda u narednim godinama.

Mesi u dresu Argentine

Lionel Andres Mesi, rođen je 1987. godine. Za reprezentaciju Argentine prvi put je nastupao 2005. godine.

Na utakmici protiv Mađarske 18-godišnji Mesi je debitovao ušavši u 64. minutu igre, ali je par minuta kasnije zaradio crveni karton, zbog faula nad Vilmosom Vančakom.

Prvi gol u nacionalnom dresu postigao je 1. marta 2006, u porazu od Hrvatske 3:2, u prijateljskoj utakmici.

Prvi nastup na Mundijalu imao je baš kao i Ronaldo u Nemačkoj 2006. godine. U utakmici drugog kola, protiv Srbije i Crne Gore, Mesi je ušao u igru u 74. minutu, postavši tako najmlađi igrač Argentine na Svetskom prvenstvu ikada.

Najpre je asistirao Krespu kod gola u 78, nakon čega je deset minutu kasnije i dao gol na asistenciju Teveza, postavši tako najmlađi strelac na prvenstvu 2006. i šesti najmlađi igrač u istoriji Svetskog prvenstva koji je postigao gol.

Bez obzira na to što je Argentina osvojila Kopa Ameriku petnaest puta i što su rekorderi zajedno sa Urugvajem po broju osvojenih trofeja, Lionel Mesi ima samo jedan pehar sa ovog takmičenja i to mu je zapravo jedini veliki uspeh na međunarodnom reprezentativnom nivou.

Na Mundijalu u Kataru u petom pokušaju, jedan od njih dvojice može podići "Boginju", a može se desiti kao i prethodnih godina da im trofej sa Svetskog prvenstva izmakne.

Sigurno je da će i Ronaldo i Mesi uložiti poslednje atome snage da se domognu titule koja bi ih odvela pravo u večnost.

Međutim na tom putu im se mogu isprečiti fudbaleri kao što su: Kevin De Brujne, Ugo Loris, Karim Benzema, Olivije Žiru, Hari Kejn, Levandovski, Nojer, Tomas Miler, Luis Suarez, Luka Modrić, eventualno Geret Bejl i Remko Pasver i još mnogi drugi...

Jer svi (ne)pobrojani nemaju šta da izgube, a baš kao i dvojica provpomenutih imaju izgledne šanse da poslenji put nastupe u dresu nacionalnih selekcija na Svetskom prvenstvu.