Романовски у ауторском тексту подсећа да су недавни бомбашки напади у Волгограду и Пјатигорску, 350 километара источно од Сочија изазвали шок, али не и изненађење у руској јавности, с обзиром на то да је севернокавкаски регион, у којем годинама већ делује неколико покрета који заговарају независност, често био поприште сличних оружаних активности.

Како се наводи, за њих је чињеница да су Игре планетарни догађај који ће пратити велики број страних медија, Сочи чини идеалним местом за милитантне групе да привуку пажњу и доспеју на насловне стране.

Један од најважнијих "играча" у овом региону је Дока Умаров, лидер такозваног Кавкаског емирата, чији је циљ отцепљење северног Кавказа од Русије и формирање државе засноване на шеријатском праву.

Он је у последњих шест година неколико пута преузимао одговорност за одређене терористичке нападе у Русији - експлозију у возу Невски експрес 2009, напад у московском метроу годину дана касније и експлозију на московском аеродрому Демодедово 2011. године.

Осим оваквих терористичких акција, како наводи Романовски, сепаратистичке организације из региона северног Кавказа често прибегавају убиствима локалних новинара, државних чиновника и полицајаца.

Ситуација на северном Кавказу, у ствари, делује као грађански рат који траје већ годинама, а сада је због ЗОИ у Сочију добио већу медијску пажњу.
Терористички напади изазвали су и утисак у јавности да руска влада чини мало тога како би их спречила, а на мети критика је и лоша координација безбедносних и обавештајних служби.

Главни циљ власти у Москви је стабилизација ситуације на северном Кавказу. У том региону владају локални кланови, које познаваоци прилика често пореде са мафијом. Руска влада, коју многи виде као једину гаранцију стабилности и безбедности, тренутно се налази под притиском локалних елита.

У циљу сузбијања тероризма московске власти управо су локалним елитама омогућиле разне финансијске и политичке привилегије, али тај потез није донео очекиване резултате.

Током година разних покушаја показало се да је Русија једино у ЦЦеченији успела да искорени тероризам, али у великој мери захваљујући чврстој руци локалног лидера Рамзана Кадирова. ЦЦеченски модел, међутим, не може да се примени на Северном Кавказу, баш због недостатка јаког локалног лидера, односно сталних међу-клановских борби.

Како примећује Романовски, руски председник могао би, као и неколико пута до сада, да у предвечерје ЗОИ у Сочију искористи ове безбедносне претње као изговор да ојача соптвену моћ. Борба против тероризма, у комбинацији са укидањем одређених људских права, биле су у прошлости природни одговор Путина на претње.

Руски председник ће уочи Игара у Сочију покушати поново да преузме иницијативу, знајући да је то пројекат од стратешког значаја за државу. Не би требало заборавити ни чињеницу да ће у јуну Сочи бити домаћин самита групе Г8.
Оно што је сигурно, да упркос свему, ни терористи у Северном Кавказу неће мировати и да ће урадити све како би их свет запамтио.

Зимске олимпијске игре одржаће се од 7. до 23. фебруара, док су Параолимпијске на програму од 7. до 16. марта.