Отишли су тихо, без много помпе. Млад тим који је у Словенију повео Душан Ивковић не спада међу фаворите на шампионату. Екипа није комплетна, чак девет дебитаната је у тиму, повреде су биле непријатељски настројене... Ипак, назире се нека нова нада, нов почетак. Повратак на стазе старе славе, повратак "земље кошарке"!

Чини се да Србија никада није имала овако младу и неискусну екипу. Само тројица Дудиних изабраника раније је играло на великим такмичењима, остало су дебитанти. Са просечном старошћу играча од 24 године, Србија је убедљиво најмлађа екипа на шампионату.

Капитен Ненад Крстић још једном је предводник нове генерације. Теодосић је отпао због претешке повреде, већина искусних репрезентативаца отказало је "послушност" из разноликих разлога, али је млада чета резултатима у припремном периоду, нарочито на турниру у Турској, показала да има шта да покаже кошаркашком свету.

И поред свега, Србија није без шанси. "Орлови" су одлично одрадили припреме, без обзира на све недаће, у пријатељским мечевима показли велику храброст, али неочекивано и зрелост, па није чудно што је нација поново оптимистична, жељна успеха националног спорта, жељна повратка на сам врх Европе.

А конкуренција је жестока. Додуше, велики број екипа биће ослабљене неиграњем великих звезда, главних играчких полуга, али сасвим довољног квалитета да се умешају у борбе за медаље.

Шпанија, без Пау Гасола, Хуана Карлоса Навара и Сержа Ибаке, на први поглед, није оно што је била. Ипак, Марк Гасол и Руди Фернандез нови су предводници генерације од које се очекује да настави тамо где су претходници стали.

Француска увек физички доминантна, са триом из Сан Антонија, предвођени Тонијем Паркером, вероватно и првом звездом Евробаскета у Словенији, трага за златном медаљом, после сребра 2011. и бронзе 2005. године, у Литванији, односно Србији.

Словенија, као домаћин турнира, жели први пут у историји да освоји медаљу на континенталним шампионарима. Екипа, коју са клупе предводи Божидар Маљковић, броји искусне играче којима ће ово можда бити и последња прилика да учине нешто у својим репрезентативним каријерама (Лакович, Нахбар, Јоксимовић).

Занимљиво је да ће на шампионату учествовати чак шест земаља које су чиниле бившу Југославију. Од "југоса", највише шансе дају се већ искусној екипи Македоније, као и Црној Гори, која ће ипак наступити без најбољег играча Николе Пековића. Босна и Херцеговина и Хрватска не би требало да представљају већи залогај за озбиљније екипе на шампионату.

Литванија, Грчка и Турска такође спадају у ред екипа које би могле да се умешају у борбу за медаље, тако да нас очекује никад занимљивији континентални шампионат. Иако недостају неке велике звезде (Новицки, Пау Гасол, Теодосић, Галинари, Ноа), време је да млађе снаге покажу да време европске кошарке тек долази.

Забава је загарантована, нервоза такође. "Орлови", само напред!