Упркос одређеним спекулацијама у шпанским медијима, Висенте дел Боске одлучио се за истих стартних једанаест који су прегазили Ирску. Фернандо Торес поново је предводио напад „фурије", док је из везног реда поново испао Сеск Фабрегас.

Хрватска је сусрет почела са Видом на десном боку, са доста офанзивнијим Срном. Од првог минута на терену није било Никице Јелавића, па је Манџукић остао усамљен у нападу. Очигледна намера Славена Билића била је да не допусти ионако супериорним везним играчима шпанског тима да имају и бројчану предност на средини терена.

У пракси, то је давало резултата, барем у највећем делу сусрета. Хрвати су отворили сусрет као што би то одређене екипе радиле у мечевима са Барселоном, притискајући противника високим пресингом.

Дуго је требало, за њихове стандарде, Шпанији да уђе у прву прилику. То су учинили у 12. минуту, када је Силва ћушнуо лопту између хрватске одбране до Иниесте, али је везиста Барселоне успео само да је окрзне, па Плетикоса није имао претежак посао.

Дисциплинована, и игра којој није фалило жустрине и понеке грубости, је игра за коју су се вечерас определили Хрвати, и која је дефинитивно успорила нападе европских и светских првака у одређеним тренуцима сусрета.

У 23. минуту лепо је по десној страни прошао Торес, али је двоструки стрелац из меча са Ирском отишао сувише у страну па је његов ударац, иако јак и довољно прецизан, Плетикоса успео да одбрани. У истом минуту Шпанија је још једном погодила оквир гола, када је Плетикоса успео да укроти шут Рамоса.

До првог ударца у оквир гола Хрватска је стигла само који тренутак касније. Покушао је Прањић, али недовољно добро да се савлада Касиљас.

Расположен је био Силва, након лепог дуплог паса нашао се у више него изгледној прилици да савлада голмана Хрватске, али је на квалитет његовог ударца много утицало то што се оклизнуо.

Наставила је Шпанија да напада, али су играчи Хрватске сјајно стајали на терену, одлично су вршили преузимање противничких фудбалера и корекцију својих - јако битно у зонској одбрани којој су прибегавали - да Плетикоса у другом делу првог полувремена готово да и није дохватао лопту.

И док су напади Шпаније сведени на тих неколико полуприлика, а Хрватска на терену, барем у поменутој фази одбране, деловала готово изненађујуће добро, стигле су вести из Познања. Италија је повела, што је значило да реми без погодака нашим суседима није одговарао.

Друго полувреме морало је донети далеко мотивисанију Хрватску када је напад у питању, и самим тим за око лепши наставак сусрета.

Статистика која најбоље сумира први део сусрета у Гдањску каже да је Шпанија имала 362 паса, док их је Хрватска имала 89. Посед лопте Шпаније био је 70 одсто.

Улог је био превелики, и атмосфера на стадиону у Гдањску била је испуњена тензијом. И у наставку меча, бранилац титуле је био тај који је имао лопту и који се „све питао", али као да Шпанија није уложила максимум како би стигла до поготка.

То им се умало обило о главу у 59. минуту, када је Иван Ракитић, након сјајног потеза и центаршута Луке Модрића, остао усамљен у петерцу „фурије", али главом шутира директно у Касиљаса. Тако је пропала најбоља прилика Хрватске на сусрету, прилика о којој ће се још дуго причати у овој земљи.

Десетак минута касније, резервиста Перишић покушао је волеј ударцем да савлада Касиљаса, али је лопта завршила на трибини.

Шпанија је деловала индолентно на тренутке, готово незаинтересовано. Реми без голова је њима савршено одговарао, и то у својој игри нису крили. Хрвати су тешко долазили до лопте, али „фурија" ту надмоћ није претварала у конкретне прилике.

У 79. минуту поново је Хрватска била та која је могла до гола, и то након ударца Перишића. Фудбалер Борусије Дортмунд сјајно је примио лопту грудима, једнако добро је шутирао, али је сигуран био Касиљас.

Реванширао му се на другој страни Иниеста, али је из малтене „мрвог угла" успео само да изнуди корнер. Слично је било и који тренутак касније, када је, само са друге стране, шутирао Хесус Навас, али је одлично постављен и даље био Плетикоса.

Ипак, у 88. минуту Шпаније је стигла до гола. Ћави је, на за њега карактеристичан начин, избацио Иниесту, овај је интелигентно проиграо Хесуса Наваса коме није преостало ништа друго него да закуца лопту у небрањену мрежу Хрватске.

У преосталих пар минута, на све начине је селекција Хрватске покушавала да стигне до поготка, али је резултат изостао. За утеху треба, и мора да им остане чињеница да, током највећег дела сусрета, нису били у подређеном положају против објективно најбоље репрезентације света. Није велики број екипа, које ће на крају играти у четвртфиналу, а које могу то исто да кажу.

Шпанија, на другој страни, остаје на одличном путу да учини оно што нико у историји овог спорта није пре њих -  да освоји три велика турнира у низу. Наравно, у нокаут фази мораће да забораве на све калкулације на терену, и мораће да уложе далеко више себе када је конкретна завршница напада у питању. Све остало Шпанија ради далеко боље од свих других.