Најављивали су двојица селектора евентуалне промене у саставима пред овај сусрет, али од тога није било ништа. И Италија и Хрватска изашли су на терен у истим саставима у којима су то учинили и у првом колу, очигледно задовољни и пуни самопуздања након својих издања.

Италија је прво полувреме одиграла сјајно, и већ у трећем минуту имала је прилику. Ненадано се Балотели нашао са лоптом у срцу казненог простора Хрватске, шутирао је оштро левом ногом, али му јенедостајало прецизности. Треба истаћи и трому реакцију Ведрана Ђорлуке, који без сумње има много проблема када игра на месту централног бека, уместо на десном боку.

Покушалу су Хрвати да узврате, али млак покушај Јелавића није задао превише муке Буфону.

Конкретније су деловали Италијани током првих 45 минута игре. Неколико пута Касано је солидно убацивао лопту у шеснаестерац „ватрених", а одбрана ове екипе није увек успевала најадекватније да одреагује. Управо након једне од тих ситуација, лопта се одбила до Маркизија који је феноменално шутирао, Плетикоса је био потпуно немоћан, али је лопта прохујала тик изнад пречке.

У 16. минуту Балотели шутира директно у Плетикосу. Готово несхватљиво лоше је изгледала поставка одбране Хрватске, чији фудбалери су стајали сувише далеко од играча које је требало да чувају.

Хрвати су прве знаке живота почели да дају око 20. минута. У неколико полуозбиљних напада, Јелавић је прво тражио једанаестерац, да би затим за мало закаснио како би покупио убацивање Срне са десне стране.

Однос снага, како је меч одмицао, постајао је све уравнотеженији. Нису се „азури" повукли, чак напротив, али није мали ни број ситуација у којима су Хрвати били опасно близу Буфону.

Али све што би Срна или Модрић направили на противничкој половини, одбрана ове екипе би то волшебно поништила.

Смушено и на моменте јако споро су деловали Шилденфелд и Ђорлука, што је дозвољавало Италијанима, понајвише расположеном Касану, да лакше него што би било очекивано дођу до прилика за ударац.

Најбољу прилику Италија је пропустила у 37. минуту. Поново је Касано сјајно проиграо једног свог саиграча, овога пута био је то Маркизио, овај је након лепог лажњака изашао сам испред Плетикосе, али из два покушаја није успео да савлада хрватског голмана.

Али само је било питање времена када ће капитулирати хрватска одбрана притиснута константним налетима Италијана. Оно у чему нису успели Балотели, Касано и Маркизио, јесте маестрални Андреа Пирло. Досуђен је слободни ударац за "азуре" искоса са леве стране, на ивици казненог простора Хрватске. Није било дилеме ко ће узети лопту, а само који тренутак касније било је јасно и зашто.

Пирло је прецизним и одмереним ударцем савладао Плетикосу, и коначно донео заслужено вођство својој селекцији.

Наставила је Италија да игра одлично, у 43. минуту Касано је поново био у прилици, али његов ударац главом одлази преко пречке.

На одмор далеко расположенији, разумљиво, отишли су Италијани, који су у само 180 минута успели да распрше мит који их окружује већ годинама. Наиме, Италија је екипа која је највише од свих тимова на овом првенству шутирала у оквир гола проивника, тако да су све приче о незанимљивој и затвореној екипи Чезареа Пранделија пале у воду.

У наставку, било је јасно да ће Хрвати морати да заиграју офанзивније, и наравно много боље. Да би тако стварно и могло да буде, показао је Лука Модрић солидним ударцем већ у 47. минуту. Ипак, Буфон није имао потребу да интервенише.

Исти фудбалер покушао је и два минута касније, са подједнаким успехом.

Кренули су Хрвати пуно агресивније у наставку и то је било одмах јасно, али је то неретко био мач са две оштрице. У недостатку решења у нападу, прибегавали су наши суседи непотребно оштрим стартовима над италијанским играчима, што је олакшавало посао Италијанима у фази одбране.

На другој страни, Балотели и Ђакерини шутирали су са дистанце, али је и њиманедостајало прецизности.

Јунак меча са Ирском Марио Манџукић је против Италије био један од најнеприметнијих фудбалера на терену. Потпуно одсечен, није ни могао више да помогне јаловим нападима хрватске селекције.

Барем је тако било до ситуације из 72. минута. Стринић је центрирао, Манџукић је одлично примио лопту на петерцу Италијана, и није му било тешко да матира затеченог Буфона. Фудбалер Волфсбурга тиме је себе ставио раме уз раме са Гомезом и Џагоевом по броју погодака на овом првенству, али још битније, донео је својој селекцији толико битно изједначење.

Покушао је да одговори Монтоливо, незгодно је шутирао али некако се снашао Плетикоса. До краја, и поред доброг темпа, прилика, а самим тим ни погодака, није било.

Оба тима могу, и морају да буду задовољни исходом овог сусрета. И Италија и Хрватска имају реалне изгледе да се пласирају у четвртфинале, али ће то право морати да изборе у самој завршници групне фазе такмичења.