Као контраст наелектрисаној атмосфери на трибинама Националног стадиона у Варшави, меч два велика, не само фудбалска ривала почео је мирно, у знаку очекиваног „испитивања снага".

Пољска је ипак могла до раног вођства у седмом минуту, али је Малафејев сјајно зауставио ударац Бениша са не више од три метра.

Како су минуту одмицали, тако су се и ствари загревале на терену. Обе екипе нису бежале од игре, тражиле су да кроз пас игру стигну до позиције да угрозе гол противника. Најистакнутији, већ од самог старта, био је на такмичењима овог типа увек расположени Андреј Аршавин.

На другој страни, све очи биле су упрте у нападача Борусије из Дортмунда Роберта Левандовског, који је ипак успевао да повремено побегне својим чуварима, као што је то било у ситуацији из 11. минута када је шутирао са неких двадесетак метара. Леп покушај, али за мало непрецизан.

У 18. минуту, солидна акција Пољака крунисана је поготком, који је ипак оправдано поништен због недозвољене позиције.

Од тог тренутка, Руси, који су већим делом диктирали темпо и имали више лопту у својим ногама, су се мало повукли, што због тактичке замисли селектора, што због све сигурније игре домаћина.

У неколико ситуација, корпулентни Василевски налазио се у позицијама да угрози Малафејева, али ни у једној од њих се није најбоље снашао.

У руском тиму, највише главобоље пољском тиму задавао је Аршавин. Уз њега, Кержаков је био мотивисанији од осталих појединаца „зборнаје", тим пре јер је на неки начин тражио искупљење за несувисле промашаје из уводног сусрета са Чешком. Управо је он покушао у 28. минуту након лепог продора, али поново није успео да погоди оквир гола.

Деловало је на моменте да Руси исувише журе са пасом по дубини, са завршним пасом за гол, без претходно јасно изграђене акције. И мимо тога, ова екипа је предњачила у поседу лопте, као и у броју успешних додавања, чиме су поново тежиште пренели на половину противника.

И то је убрзо уродило плодом. Русија је из првог ударца у оквир гола на сусрету, стигла до предности. Аршавин је сјајно упутио центаршут са леве стране, а Алан Џагоев је само проследио лопту у небрањени део гола немоћног Титона.

Два минута касније, Пољска умало није стигла до изједначења. Лепо су комбиновали Пољаци, лопта је стигла до капитена Блажчиковског који шутира оштро и релативно прецизно, али се одлично испречио Вјачеслав Малафејев.

У 43. минуту шутирао је и некадашњи фудбалер Челсија Жирков, али његов волеј ударац завршава мимо оквира гола пољског тима.

Сасвим је било јасно да ће селектор Пољске Францишек Жмуда у наставку игре, суочен са поразом и сигурном елиминацијом коју он доноси, напустити своју опрезну и очигледно неплодоносну тактику, и да ће са више играча кренути у напад.

И управо тако је и било. Пољаци су углавном прилике стварали након прекида, тако је било и овог пута, у 47. минуту, када су центиметри фалили Перкису да са петерца угрози гол Русије.

Два минута касније, Левандовски се ненадано нашао у прилици да угрози Малафејева, али још једном сјајно се поставио голман Зенита.

Међутим, све нападе Пољске, којих је како смо дубље залазили у други део сусрета било све мање, одбрана Русије је у највећем броју случајева са лакоћом заустављала.

Али баш када су Руси поново почели да притискају, Пољска је стигла до толико жељеног поготка. Повео је Аршавин контру, Руси су имали бројчану предност у завршници, али је завршни пас капитена руског тима био јако лош. Отворила се прилика за контру Пољске, која је, истина, у почетку деловала исувише тромо и неперспективно.

Ипак, лопта је некако стигла до Кубе Блажчиковског, који сјајно са њом улази у средину и шутира готово идеално. Довољно за изједначење, као и огромну радост пољске публике.

У 68. минуту, леп дупли пас су одиграли Џагоев и Кержаков, а овај по први пут шутира у оквир гола на овом Европском првенству, а да не постиже погодак.

Готово одмах на другој страни и Пољска пропушта одличну прилику, а ударац Поланског из непосредне близини сјајно брани Малафејев.

Чинило се као да су Пољаци ти који су више желели тај победнички погодак, али осим жеље овај тим није показао ништа више у овом периоду.

До самог краја, Руси су спустили ритам утакмице, очигледно задовољни резултатом, а Пољска није имала ни довољно снаге ни довољно умећа да у самој завршници стигне до потпуног преокрета. Јасно је да обе екипе морају бити задовољне, пре свега јер остају једине две непоражене екипе у групи, које ће у последњем колу саме одлучивати о својој судбини и проласку у четвртфинале.