Играче оба тима су при уласку на терен дочекали подједнако гласни навијачи оба тима, али и обилна киша.

Управо су временски услови у великој мери припомогли селекцији Хрватске да већ у 3. минуту стигне до вођства.

Даријо Срна је центрирао са десне стране, а нападач Волфсбурга, који се првобитно оклизнуо, успео је да се придигне и да главом постигне шести најбржи погодак у историји Европских првенстава.

У седмом минуту покушали су да узврате Ирци, али је ударац Демијена Дафа са ивице казненог простора завршио са погрешне стране мреже голмана Плетикосе.

Из несхватљивих разлога, Хрватска је препустила контролу над игром селекцији Ирске, која је то умела да искористи. Кевин Дојл је оборен на левој страни, а након центаршута који је уследио најбоље се снашао дефанзивац Лестера Сент Леџер, који поравнава резултат.

Сасвим разумљиво, од тог тренутка тргли су се Хрвати и готово одмах и загосподарили тереном. У 21. минуту, са дистанце је покушао Ракитић, али није био довољно прецизан.

Само минут касније, шутирао је и Перишић, али је ударац нападача Борусије из Дортмунда одбранио искусни Гивен.

Иако је Хрватска након примљеног поготка очигледно подигла ниво своје игре, и даље то није изгледало како је селектор Билић замишљао, пре свега јер је најкреативнији играч ове селекције Лука Модрић био предалеко од лопте. У његовом „одсуству", најагилнији фудбалер „коцкастих" био је Даријо Срна.

Колико је Модрић важан у екипи Славена Билића најбоље показује и неколико ситуација у којима је Модрић, заправо, био на лопти које су, по правилу, биле веома опасне по репрезентацију Ирске.

Управо је, за сада још увек фудбалер Тотенхема, након лепог додавања Срне шутирао са преко 25 метара, али директно у руке Гивена.

Стезали су Хрвати обруч око гола Ирске, шутирали су Перишић и Јелавић, један из волеја други главом, али нису успели да погоде оквир гола.

Међутим, у 44. минуту Хрватској је вођство вратио сјајни нападач Тотенхема Никица Јелавић. Модрић је након лепог дриблинга створио себи прилику за ударац, што чини недовољно добро слабијом, левом ногом. На несрећу Ираца, лопта се након смушене реакције одбране овог тима одбила до заборављеног Јелавића, који можда и најбоље у селекцији наших суседа зна како да искористи овакав поклон.

До краја полувремена, Хрватска је имала још једну прилику. Центаршут Перишића завршио је на глави Ракитића, али је лопта завршила преко гола.

Како је почело прво полувреме, почело је и друго. Вечерас одлични Перишић одлично је убацио лопту са леве стране, а поново је Манџукић главом, са неких седам или осам метара, погодио стативу. На велику несрећу Ираца, лопта се одбила од Гивена и завршила у мрежи.

Сада је дошао ред на Ирце да крену офанзивније. Међутим, овај тим није показао довољно разноврсности у нападу, толико потребне да се анулира заостатак на овако великом такмичењу. Управо је тај недостатак креативности у везном реду, наравно уз задовољство Хрвата стањем на семафору, допринео да гледамо вероватно и најнижи темпо игре баш у овом делу сусрета.

Једина помена вредна ситуација виђена је у 68. минуту, када је Даф центрирао, а Дан главом шутирао директно у Плетикосу.

У 78. минуту, као са пола снаге, Хрватска је стигла до прилике. Срна је одиграо повратни пас за Ракитића, али је ударац фудбалера Севиље завршио тик поред десне стативе гола Ирске.

У самој завршници, Кит Ендрјус је у два наврата упослио Плетикосу, али је голман руског Ростова без проблема сачувао мрежу своје репрезентације.

Поново је покушао исти фудбалер, овога пута након корнера, и то у заоставном времену, али је лопта завршила ван оквира гола.

Хрватска је у свом уводном сусрету на овом првенству учинила управо оно што је и желела – стигла је до победе, али је и то учинила на начин који сигурно радује све навијаче овог тима. Овај тим, имајући у виду исход дуела између Шпаније и Италије, направио је велики корак ка пролазу међу осам најбољих селекција Старог континента.

Ирска нема за чиме да жали, пре свега јер је од самог старта јасно било да је квалитет у овом тренутку апсолутно на страни Хрватске.